SOCIOLOGIJA I KONSTRUKTIVISTI^KA PERSPEKTIVA: SOCIOLO[KA TEORIJA I KONSTRUKTIVISTI^KA METATEORIJA

109 UDK 316.1 Du{an Marinkovi} SOCIOLOGIJA I KONSTRUKTIVISTI^KA PERSPEKTIVA: SOCIOLO[KA TEORIJA I KONSTRUKTIVISTI^KA METATEORIJA SA@ETAK: Autor u ovom radu razmatra odnos sociologije i konstruktivisti~ke perspektive koja se mo`e smatrati jednim od najsavremenijih pristupa u dru{tenim naukama. Iako je socijalni konstruktivizam savremenoj sociologiji ponudio zna~ajnu alternativu u odnosu na postoje}e paradigme, on jo{ uvek nije niti homogena, a niti neprotivre~na meta-teorija. U tom smislu, autor konstatuje da se socijalni konstruktivizam pojavio upravo onda kada je tradicionalno nasle e nauke, ugro`eno s jedne strane izrastawem mno- {tva razli~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s druge strane, ugro`eno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim nedoslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okvira skromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku. KQU^NE RE^I: sociologija, socijalni konstruktivizam, meta-teorija, nauka, paradigma Osnovno pitawe sa kojim se periodi~no, sa mawim ili ve}im vremenskim amplitudama i sa mawim ili ve}im intenzitetom, susre}e nauka jeste: {ta je to {to se danas mo`e videti sa najisturenije ta~ke nau~ne i socijalne istoriografije; koji se vidici otvaraju, a koji zatvaraju; koje se alternative i krajwe implikacije mogu naslututi; kakve }e saznajne, socijalno-kulturne i politi~ke posledice uslediti nakon odbacivawa postoje}ih i usvajawa novih perspektiva i paradigmi. Postavqena uglavnom sa pozicija filozofije nauke, ovakva pitawa ~ine vidqivim skrivene krize sa kojima se nauke suo~avaju, naj~e{}e naglo, bez dugih i upozoravaju}ih najava. Slede}i Kuna, mo`e se re}i da krize izrastaju u oba poqa normalne i nenormalne nauke. U poqu normalne nauke onda kada se u nedostatku refleksivnih pozicija nagomilane anomalije ispoqe kao masivne krize koje ugro`avaju epistemolo{ke i eksplanatorne kredibilitete i socijalne legitimitete nauke, a u poqu nenormalnih alternativa kao nemogu}nosti da se do kraja realizuje sveobuhvatni projekat zapo~etih teorijskih sinteza u artikulaciji nove paradigme. Produkti ovakvih kriza

110 su, sve ~e{}e, paralelne teorije koje isti skup ~iwenica 1 obja{wavaju posve razli~ito i sa podjednakim pretenzijama na istinitost i kredibilnost svojih argumantacija. Ve} navikla na svoju multiparadigmatsku strukturu, sociologija je tokom svog razvoja izgradila mehanizme za relativno kratkotrajna re{ewa unutra{wih kriza. Periodi~no poku{avaju}i da, mawe ili vi{e uspe{no, sinteti{e razli~ite i dotada ~esto nespojive konceptualizacije, teorijsko poqe sociologije optere}eno je hibridnim teorijskim konstrukcijama koje, kako se to kasnije u ve}ini slu~ajeva pokazalo, nisu izbegle posledice konceptualnih dualizama i kona~no eklekticizma. Da li je ne{to u poqu sociolo{ke teorije eklekticizam, sinkretizam ili sinteza obi~no je procena nekih alternativnih i izrastaju}ih konceptualizacija, a ne postoje}ih paradigmatskih hibrida. Tako je, na primer, struktural-marksizam pedesetih godina bio eklekticizam tek za poststrukturalisti~ke koncepcije s kraja {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih. Postmodernisti~ka dekonstrukcija na {irem kulturnom planu i wen poststrukturalisti~ki analogon na poqu teorije, epistemologije i metodologije, koji su zahvatili sociologiju pre nego ostale discipline, jasno su ukazali da je razdobqe velikih sociolo{kih narativa (meta-narativa) pro{lo. Pre nego ostale nau~ne discipline, sociologija je priznala da sociolo{ka teorija ne bi trebala te`iti ka nekoj vrsti monolitne paradigmatske jedinstvenosti, nego oja~avawu postoje}eg pluralizma, uklawaju}i prepreke otvorenoj komunikaciji me u razli~itim subdisciplinama ili paradigmama. 2 Socijalni konstruktivizam se pojavio u trenutku kada je tradicionalno nasle e nauke, ugro`eno s jedne strane izrastawem mno{tva razli- ~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s druge strane, ugro`eno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim nedoslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okvira skromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku. Od razdobqa poznog klasicizma pa do projekta dr`ave blagostawa, socijalna praksa nauke se ispoqila kao praksa mo}i, disciplinovawa, kontrolisawa, normirawa, pre}utnih vrednovawa i odabirawa. Sa pojavom socijalnog konstruktivizma, za sociologiju se otvorilo jedno va`no refleksivno i preispitiva~ko pitawe: kakvi su vidici, kakvi prostori vi eni danas sa najisturenije ta~ke sociologije, odnosno wenih najisturenijih ta~aka. Sociologija je istim o~ima po~ela da vidi mno{tvo razli~itih svetova, mno{tvo realnosti to je weno primarno i najvrednije nasle e, koje je, u ve}oj ili mawoj meri, nasilno konstruisano u jedinstvene, monolitne te- 1 Za tradicionalnu filozofiju nauke, razli~ite teorije su mogle na razli~ite na~ine da upotrebqavaju iste ~iwenice. Sa Kunovim konstruktivizmom vi{e se ne mo`e govoriti o istim ~iwenicama nego svaka teorija gradi svoje ~iwenice i svoje potpuno razli~ite, me usobno nesamerqive teorijske svetove. 2 N. Mouzelis, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo}, Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 32 (naslov originala: N. Mouzelis, Sociological Theory: What Went Wrong? Diagnosis and Remedies, Routledge 1995).

orijske horizonte, ograni~avaju}e metode, realisti~ke ontologije i pasivne epistemologije. Prirodno, ve} zbog svog prefiksa socijalni, konstruktivizam je prevashodno privukao pa`wu sociologije, filozofije nauke, pa zatim i psihologije, socijalne psihologije, pedagogije i psihoterapije. Svakako, ne svih orijetacija. ^ini se da je savremeni konstruktivizam u posledwe dve decenije ponajpre privukao pa`wu svih onih teoreti~ara koji nisu delili istu paradigmu sa zvani~nim nau~nim establi- {mentom. To su bili svi oni, ~ije su teorije smatrane zanimqivima, ali ne i zna~ajnima; novima, ali ne i istinitima; mogu}ima, ali ne i prihvatqivima. Zapravo, vladaju}im paradigmama je bilo te{ko i jo{ uvek jeste da prihvate konstruktivizam sa wegovim temeqnim ontolo{kim relativizmom s jedne strane, i epistemi~kim relativizmom, koji upu- }uje i na relativizam racionalnosti, s druge strane. 3 Dakle, prihvatawe ovih pretpostavki je pristajawe da se, na neki na~in, tradicionalna nauka odrekne sopstvenih konstitutivnih elemenata: realnosti nezavisne od ~oveka (objektivizam) i sopstvenih kriterijuma racionalnosti (koji se progla{avaju univerzalnima). Na savremenu intelektualnu i literarnu scenu konstruktivizam nije stupio kao jedinstvena, neprotivre~na i krajwa alternativa. U poqu wegovog interesovawa sa podjednakom va`no{}u su se na{la pitawa epistemolo{ko-metodolo{kih na~ela nauke, bez obzira na tradicionalne podele na prirodne i dru{tvene nauke, kao i teorijska pitawa mo}i, jezika, dru{tva, kulture, li~nosti, znawa, realnosti i sli~no. Iako se iz dana- {we perspektive moglo o~ekivati da }e se konstruktivizam socijalni konstruktivizam razviti u nov teorijski pravac na poqu sociologije i socijalne psihologije, wegov razvoj do`iveo je druga~iji smer. Konstruktivizam se pre razvio kao metateorijska pozicija, a sada je ve} izvesno i kao meta-paradigmatska alternativa mnogih pristupa, koja ~ini temeq svih novijih pristupa ~iji je ciq da ponude radikalne kriti~ke alternative 4 u razli~itim nau~nim oblastima. Pre nego {to je postalo uobi~ajeno da ideje konstruktivizma asociraju na imena Gergena (K. Gergen), Potera (J. Potter), [otera (J. Shoter), Kelija (J. A. Kelly), Maturanu i Varelu (U. Maturana, F. Varela), fon Glasersfelda i fon Ferstera (von Glasersfeld i von Foerster), i svakako na Bergera i Lakmana, osnovne konstruktivisti~ke pretpostavke ve} su bile nagove{tene kod Vikoa, Ni~ea, Kanta, pa i [penglera, i Ouk{ota (Michael Oacshott), a ideje socijalnog konstruktivizma u delima T. Kuna, M. Fukoa, J. Habarmasa, A. Guldnera, K. Popera, I. Lakato{a, L. Mamforda i drugih. Izme u savremenog konstruktivizma i wegovih prvih nagove{taja nalazi se plodotvorni period razvoja socijalnih ideja koje nisu bile 3 A. Kukla, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000, p. 5. Kukla ovde ubraja i tzv. semanti~ki relativizam, koji se, za razliku od epistemi~kog, koji se odnosi na relativnost verovawa, odnosi na relativnost jezika i zna~ewa. p. 6. 3 V. B e r, Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001, str. 31. 111

112 mawe konstruktivisti~ke po svojim potencijalima. Novija tuma~ewa i diskurzivne analize u socijalnokonstruktivisti~kom kqu~u ~itaju i ideje E. Dirkema, M. Vebera, Vitgen{tajna, Rikerta, Diltaja, F. Znaweckog, V. Tomasa, A. [uca, K. Manhajma i ~itave plejade pionira sociologije znawa. 5 Isto tako, daleko od konvencionalnih shvatawa da su ideje neizvesnosti, relativnosti i mnogostrukosti realnosti dopu{tene samo na poqu duhovnoistorijskog, ideolo{kog i dru{tvenog, nalazi se i poqe savremene kvantne fizike, ~iji su teorijski nalazi predstavqali posebno ohrabrewe konstruktivisti~koj metateoriji. Kako druga~ije nego u konstruktivisti~kom kqu~u protuma~iti ideje velikana savremene fizike D. Boma (David Bohm), V. Hajzenberga (Werner Heisenberg) ili N. Bora (Niels Bohr), pa i Ajn{tajna, da je ~ovek, sa svojim teorijama, bi}e koje unosi granice me u objektima u kosmosu; da te granice nisu inherentna i kona~no data svojstva objekata, nego svojstva qudskih tuma~ewa. Ideje kvantne celovitosti, razvijene u savremenoj fizici kvantne mehanike, bli`e su drevnoj matrici isto~wa~kog Tao-a nego tradiciji wutnovske mehanike i kartezijanske epistemologije. Kako shvatiti Hajzenbergov princip neodre enosti nego kao ni~eanski zacrtanu tradiciju konstruktivizma da svet izvan nas postoji, ali na jedan posve neodre en na~in. Kako shvatiti Borov princip komplementarnosti nego kao jednu vrstu taoisti~ke fizike. Savremena kvantna fizika sa ovim principima kao kriterijumima stvarnosti vi{e ne postavqa pitawe inherentnih svojstava objekata kao ontolo{ke kriterijume. Metode, eksperimenti, merewa i posmatrawa su sredstva kojima se stvarnost konstrui{e u skladu sa ve} postoje}im hipotezama, a ne reflektuje u ogledalu. Ono {to se danas kroz svu preciznu optiku moderne fizike mo`e videti jesu teorije a ne nezavisni supstantivni entiteti. Drugim re~ima, moderna, kao i svaka druga epoha, teorijama a ne ~ulima gleda objekte koji je konstitui{u. Verovatno ne bi bilo neumereno i re~i Galileja da treba meriti sve {to je merqivo i merqivim u~initi sve {to nije, protuma~iti u konstruktivisti~kom kqu~u jer mera je konvencija, jedan od na~ina da se konstrui{u kriterijumi konstrukcije realnosti. U savremenom konstruktivizmu sve vi{e smatran velikim zlo~incem 6 upravo stoga {to nije shvatio da je sve ono merqivo qudski konstrukt, da stvari same po sebi nemaju mere, nego da su mere istorijski i dru{tveno-kulturno konstruisane Galilej je modernoj nauci (ne samo fizici) u nasle e ostavio naivno verovawe da je stvarnost po sebi podeqena u dve sfere: u subjektivnu sferu koju je odlu~io da iskqu~i iz 5 Na ovo skre}u pa`wu mnogi socijalni konstruktivisti. Na primer, Andre K u k l a, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000. (Constructivism and sociology of Scientific Knowledge). Kukla isti~e da je socijalni konstruktivizam u zna~ajnoj meri inspirisan sociologijom znawa i sociologijom nauke. p. 7. Isto tako, va`nost sociologije znawa za socijalni konstruktivizam posebno isti~e i Finn Collin, Social Reality, Routledge, London and New York, 1997. (Social Constructivism and the Sociology of Knowledge) p. 64. 6 L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 61.

nauke, i objektivnu sferu, teorijski oslobo enu ~ovekovih vidqivih prisutnosti, ali spoznavanu strogom matemati~kom analizom, odbacio je kao nebitno i nestvarno ono srastawe kulturnih zna~ewa koje je omogu}ilo i matematiku koja je i sama subjektivni destilat. 7 Odbacuju}i subjektivnost, ekskomunicirao je sredi{wi predmet istorije (i dru{tva, prim. D. M.), mnogodimenzionalnost ~oveka 8 i mnogodimenzionalnost realnosti. Galilejev zlo~in sastojao se u tome {to je zanemario da neki predmet mo`e da se meri in~ima, merima, jardama, stopama, laktovima, pal~evima, godinama da su mere socijalno konstruisani instrumenti, a ne inherentne mere stvarnosti. Ne postoji nikakva prava, istinita, objektivna mera stvari. Ozakowuju}i i etabliraju}i mehani~ku sliku sveta, koja }e dominirati narednih tristo godina socijalnim i duhovnim prostorima zapadnoevropske civilizacije od univerziteta do zatvora; od fizike do psihijatrije, galilejevski mehani~ki svet imao je pretenzije na iskqu~ivu mogu- }nost postojawa jednog objektivnog, spoqa{weg sveta. Iako od aristotelovske do wutnovske mehanike, pa i daqe, do pozitivizma i nau~nog marksizma i moderne psihijatrijske prakse, postoji sasvim vidqiv kontinuitet u razvoju metafizike realnog-spoqa{weg sveta kao ogledala prirode, odnosno objektivne ontologije. Za primer se mogla uzeti bilo koja druga nau~na oblast, ali Slu~aj Galileo je dovoqno paradigmati~an i dovoqno {irok da poslu`i kao osnova jedne duhovne istorije dugog trajawa. Sumiraju}i na maestralan na~in, upravo kroz galilejevsku ontologiju i epistemologiju, su{tinu te duhovne strukture dugog trajawa, Mamford }e primetiti da se Galilejeva imaginarna hirurgija zaustavila tamo gde je to realisti~koj paradigmi odgovaralo: Mislim, rekao je Galilej... kada bismo uklonili u{i, jezik i nos, ostali bi oblici i brojevi, a ne ni ukus ni zvuk. Ali, za{to je Galilej zastao ba{ ovde? [ta bi bilo sa oblicima, brojevima i kretawem kada bismo uklonili jo{ i o~i, ruke i mozak? Iza ovog kqu~nog pitawa, kako za realisti~ku, tako i za konstruktivisti~ku paradigmu, Mamford je dao odgovor koji sa`ima konstitutivnu ideju celokupne konstruktivisti~ke meta-paradigme: Apsolutni entiteti koji postoje po sebi samo su prihvatqive izmi{qotine qudskog uma: sve {to mo`emo nazvati stvarnim, rezultat je mno{tva transakcija i me uodnosa izme u qudskog organizma i okoline jedini svet u kojem se qudska bi}a kre}u s ne{to pouzdawa nije Galilejev objektivni svet primarnih kvaliteta, nego organski svet kako ga modifikuje ~ovekova kultura, to jest, simbolima rituala i jezika, raznih umetnosti... zakonima, ustanovama i ideologijama. 9 U ovim Mamfordovim idejama sintetisane su sve bitne karakteristike (socijalnog) konstruktivizma i to od umerenih formi socijalnog konstruktivizma 7 Ibid., str. 61. 8 Ibid., str. 61. 9 L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb, 1986, tom II, str. 66-68. 113

114 Berger-Lakmana i F. Kolina (Finn Collin) 10, pa do krajwe radikalnih konstruktivisti~kih formi Maturane, Varele, von Glasersfelda i von Ferstera. ^ak bi se moglo re}i da je Maturanin radikalni biolo{ki konstruktivizam u zna~ajnoj meri anticipiran Mamfordovim stavom da bi leptir ili buba, ribe ili ptica, pas ili delfin, dali posve razli~it opis ~ak i primarnih kvaliteta. 11 Anticipatorna su{tina savremenog, poststrukturalisti~kog socijalnog konstruktivizma na najboqi na- ~in je izra`ena stavom koji se mo`e uzeti za politi~ku devizu socijalnog konstruktivizma da ^im se ~ovek u vremenu primakne drugoj epohi, ili stupi u drugu kulturu, i{~ezava ta familijarna subjektivnost, a privid objektivnosti nestaje: raskorak, anomalije, protivre~ja, razlike, sve se to otvara, a zajedno sa tim otvara se i nesvodivo bogatstvo qudskog iskustva, kao i neiscrpno obe}awe ~ovekovih mogu}nosti koje se ne mogu obuhvatiti nikakvim pojedinim sistemom. 12 Implikacije ovog Galileovog zlo~ina zlo~ina shizofrene ontolo- {ke podvojenosti, zlo~ina u kojem je anatemisana ontologija opservera (ontology of observer, Marurana i Varela); zlo~ina u kojem je ismejana i iskqu~ena participativna epistemologija (F. Varela), ukratko, zlo~ina nad ~ovekovim mogu}nostima da konstrui{e svoje svetove na mno{tvo potencijalnih na~ina bile su dalekose`ne. One su prona{le svoju ku}u bitka podjednako u politi~kim ideologijama nacizma i komunizma, Au- {vicu i Sibiru, isto kao i u modernom zatvoru, Bentamovom panoptikonu (Panopticon), modernoj psihijatrijskoj klinici, bolnici ili {koli, nau- ~noj laboratoriji, univerzitetu (a ne multiverzitetu) i socijalnim praksama seksualnog disciplinovawa, ispovedawa, priznawa, stigmatizovanih identiteta i apsurdnosti legalnih i legitimnih pogubqewa, bri`qivo skrivanih od javnosti. Sa ovim Mamfordovim anticipatorskim idejama, koje ubla`avaju uvek potresne smene paradigmi, mogu se daqe istra`ivati upori{ne ta- ~ke konstruktivisti~ke metateorije. KONSTITUTIVNI PRINCIPI KONSTRUKTIVISTI^KE METATEORIJE Pojava preglednih, uvodnih, monografskih i sinteti{u}ih studija u nekoj nau~noj oblasti, mo`e se smatrati relativno pouzdanom najavom te- 10 F. Collin, Social Reality, Routledge, London and New York 1997. Ova Kolinova kwiga je izuzetno vredan doprinos konstruktivisti~koj teoriji, a posebno socijalnom konstruktivizmu i vezi sociologije, sociolo{ke teorije i konstruktivisti~ke (meta) teorije. 11 L. Mamford, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 66. Tako F. Varela uz Maturanu navodi da je na{a kognicija u na{em biolo{kom supstratu kao telu. Francisco J. V a r e l a, The Creatice Circle: Sketches on the Natural History of Circularity, in: Paul Watzlawick, Invented Reality, W.W. Norton & Company, New York, London 1984, p. 318. 12 Ibid., str. 67.

orijske artikulisanosti i {ire konsekventnosti nekog teorijskog modela. Mada se tek nekoliko novijih studija i nekoliko ~lanaka dosledno bavilo sistematizacijom konstruktivisti~ke metateorije, ~iji autori ne moraju, niti jesu po pravilu konstruktivisti, konsenzus oko istorijskih izvora, pravaca i pojmovne arhitekture u dovoqnoj je meri koherentan da bi se moglo zaista govoriti o novom pravcu. Iz korpusa koji obuhvata jedva ne{to vi{e od deset kwiga i nekoliko desetina ozbiqnijih ~lanaka, uglavnom rasutih po alternativnim ~asopisima razli~itih nau~nih disciplina, vredno je izdvojiti: Socijalni konstruktivizam i filozofija nauke Andrea Kukle, Socijalna realnost Fina Kolina, Uvod u socijalni konstruktivizam Vivijen Ber, Poziv na socijalnu konstrukciju i Ka transformaciji u socijalnom znawu 13 Keneta Gergena, Stvarawe prirodnog znawa: konstruktivizam i istorija nauke 14 Jana Golinskog; Konstruktivisti~ka metateorija I 15 i Konstruktivisti~ka metateorija II 16 Du{ana Stojnova, Konstruktivizam kao referenca za nau~no podu~avawe 17 A. Lorbaha i K. Tobina (Anthony Lorsbach, Kenneth Tobin), Mnoge forme konstruktivizma 18 G. Bodnera, Konstruktivisti- ~ka metateorija I: osnovne karakteristike i istorijske osnove 19 M. Mahonija (Mahoney). U anticipatorskim ideja L. Mamforda uglavnom je izre~eno sve ono {to ~ini bazi~ne pretpostavke konstruktivisti~ke mata-teorije, ali na nedovoqno odre en na~in, u odnosu na slo`enost jedne alternativne paradigme. Poku{aji prvih sistematizacija konstruktivisti~kih bazi~nih pretpostavki, koje bi bile dovoqno diskriminativne u odnosu na tradicionalni korpus znawa, da bi se govorilo o suparni~koj paradigmi, izneti su u Mahonijevom tekstu Konstruktvisti~ka metateorija I: osnovne karakteristike i istorijske osnove. Polaze}i, kao i ve}ina drugih teoreti~ara, od istorijskih izvora konstruktivizma, a pre svega od Vikoa i Kanta, Mahoni kao bazi~ne navodi tri komponente konstruktivisti~ke metateorije: proaktivnu kogniciju, morfogeneti~ku strukturu jezgra i samoutemequju}e procese razvoja. Mahonijevi predlo`eni elementi, iako bli`i savremenoj socijalnoj i razvojnoj psihologiji konstruktivisti~kih usmerewa, mogu poslu`iti kao polazi{te za {iru konstruktivisti~ku 13 K. J. G e r g e n, Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications, London 1994. 14 J. G o l i n s k i, Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Science, Cambridge University Press, 1998. 15 D. Stojnov, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28., 412 432. 16 D. Stojnov, Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblast obrazovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 29., 21 38. 17 A. Lorsbach and K. Tobin, Constructivism as a Referent for Science Teaching (internet tekst). 18 G. Bodner and M. Klobuchar, The many forms of constructivism, Science and Mathematics Education Centre (internet tekst). 19 M. Mahoney, Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Foundation, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 1 35. 115

116 metateoriju. Kriterijum proaktivne kognicije upu}uje, po Mahoniju, na dinami~ku strukturu qudskog znawa, koja se manifestuje u wegovom konstruktivnom i anticipatornom odnosu prema svetu. Pretpostavqena dinamika procesa saznawa mo`e se smatrati jednom od najva`nijih pretpostavki konstruktivisti~ke metateorije koja konstruktivizam razlikuje od tradicionalnih filozofskih nasle a objektivizma, realizma i reaktivnih shvatawa qudskog znawa. Ovom se pretpostavkom istovremeno naslu- }uje pretenzija konstruktivisti~ke metateorije da u sredi{te svoje paradigme postavi jedno posve druga~ije shvatawe prirode qudskog znawa i stvarnosti. To je ono {to je zajedni~ko svim konstruktivisti~kim pravcima i svim konstruktivisti~ki usmerenim disciplinarnim oblastima, od psihologije li~nih konstrukata do konstruktivisti~ke sociologije znawa. Radikalno odstupawe koje je na~iweno u odnosu na tradicionalne pretpostavke odnosa qudskog znawa i stvarnosti primetno je, prevashodno, u odstupawu od tradicionalnog objektivisti~kog opojmqewa znawa kao pounutrene reprezentacije stvarnosti. 20 U tradicionalnoj mehanicisti~koj predstavi stvarnosti i qudskog znawa ~ovek je sveden na pasivnog posmatra~a, dok je qudsko znawe predstavqalo ogledalo prirode, objektivnu stvarnost, koja reprezentuje svoje su{tine. Paradigmatski iskorak konstruktivisti~ke metateorije iz tradicionalnog filozofskog nasle a zrcalnosti realnog sveta zamaglilo je povr{inu od koje se vi{e od dve hiqade godina odbijala su{tina prirode i realnosti. 21 Ta glatka povr- {ina realnosti je naprsla, a sa wom i galilejevska, kartezijanska, wutnovska, pozitivisti~ka i mehanicisti~ka onto-epistemologija koja je ~oveka stavqala u polo`aj pasivnog recipijenta. Umesto ogledala prirode ontologije podvojenog sveta i epistemolo{kog odraza koji se skladi{ti u mentalne prostore pasivnog bi}a konstruktivizam je ponudio ontologiju proaktivnog opservera i participativnu epistemologiju, dakle bi}a koje stvara svoju realnost i ~ije znawe o svetu ne poseduje su{tine stvarnosti ili prirode. Drugi element koji, po Mahoniju, gradi konstruktivisti~ku metateoriju, morfolo{ka struktura jezgra, kao i tre}i element, samoutemequju}i proces razvoja, prihva}eni su kao bitni gradivni elementi svih onih mawe liberalnih konstruktivisti~kih usmerewa: od biolo{kog radikalnog konstruktivizma Maturane (autopoiesis) do von Glazersfeldovog radikalnog konstruktivizma. Princip morfolo{ke strukture jezgra, oslowen na metafiziku determinacije, pretpostavqa da su qudi ustrojeni tako da sredi{wi, sr`ni ili nuklearni procesi diktiraju i organi~avaju sadr`aj i pojedinosti delawa koje se odvija. 22 20 D. Stojnov, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412-432. 21 Zna~ajan doprinos artikulaciji konstruktivisti~ke metateorije u ovom pogledu dao je i R. Rorti svojom neopragmatisti~kom filozofijom i delom, Filozofija i ogledalo prirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990. 22 D. Stojnov, Konstruktivisti~ka metateorija I, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412-432.

Strukturalisti~ka po svom {irem karakteru, ova karakteristika podrazumeva determinaciju svih spoqa{wih struktura, tacitnim pre}utnim i dubinskim strukturama koje konstitui{u sr`ne procese ure ewa jedinke. 23 Kao i prethodna, posledwa pretpostavka samoutemequju}eg procesa razvoja zadr`ava svoj strukturalisti~ki kontinuitet. Razvijena najvi{e kroz pojam autopoieze (autopoiesis) ili samostvarawa, odnosno autopoieti~kih konstitutivnih struktura u domenu biolo{ke konstitucije bi- }a 24 i zatvorenog nervnog sistema, ova pretpostavka situira qudsku delatnost u domen proizvoda dubokih i mo}nih samoutemequju}ih procesa razvoja, odnosno autopoieze. Autopoieti~ke strukture ne samo {to su zadu- `ene za razvoj adaptivnih strategija nekog bi}a, nego su neodvojivi od procesa qudskog razumevawa, saznawa i konstituisawa sveta. 25 Oko ovih posledwih pretpostavki postoje ne mali sporovi na savremenoj intelektualnoj sceni, a kqu~ni izvor sporova jesu tradicionalne pretpostavke objektivisti~ke paradigme da u iskqu~ivim binarnim opozicijama posmatra strukturu i akciju, voqu i determinaciju subjektivno i objektivno, biolo{ko i socijalno. Konstruktivisti~ka koncepcija kakvu su ponudili Maturana i Varela mo`e da zbuni upravo stoga {to takvih ontolo{kih diskontinuiteta u ovim parovima nema. Tako oni nagla{avaju da nema diskontinuiteta izme u onoga {to je socijalno i qudsko i izme u wihovih biolo{kih korena. 26 Tako e, svaki akt znawa stvara svet. 27 Mahonijev pionirski poku{aj da sistematizuje neke od osnovnih pretpostavki konstruktivisti~ke metateorije mo`da je bio preurawen. Jer, u teorijskom poqu konstruktivizma jo{ uvek vladaju razvojne napetosti; jo{ uvek se vodi borba za neprotivre~nost konstruktivisti~kog identiteta; jo{ uvek se korpus bazi~nih ideja razbija na pravce koji pretenduju na samosvojnost i jo{ uvek postoje poku{aji da se konstruktivisti~ka na~ela ekstrapoliraju u razli~ite disciplinarne, teorijske i prakti~ne domene, zadobijaju}i oblike eklekticizma i sinkretizma. Navedeni kriterijumi koji bi nedvosmisleno trebalo da upute na konstruktivisti~ku metateoriju jesu nu`ni, ali ne i dovoqni faktori koji bi zadovoqili savremeni razvoj ovog stanovi{ta. Pre nego {to se pre e na jedan prihvatqiviji i {iri skup kriterijuma, koji se posebno odnose na socijalni konstruktivizam, potrebno je ukratko razmotriti da li se o konstruktivizmu govori kao o jo{ jednoj teoriji, skupu teorija, metateoriji ili paradigmi. Iz vi{e razloga, prihvatqivije je o onim teoreti~atima, ili o ~itavom jednom intelektualnom pokretu, kako se to mo`e naslutiti kod Gergena, Kukle i Kolina koji potvrdno odgovaraju na pitawe da li je realnost konstruisana na{im aktivnim partici- 23 Ibid. 24 H. Maturana and F. Varela, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988. 25 H. Maturana and F. Varela, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980. 26 H. Maturana and F. Varela, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988, p. 27. 27 Ibid, p. 26. 117

118 pirawem u svetu i da li mi socijalno stvaramo a ne otkrivamo svet govoriti kao o pripadnicima metateorijskog konstruktivisti~kog diskursa, odnosno metateorijskog socijalnokonstruktivisti~kog diskursa. Nedoumice mogu da se pojave i u pogledu odrednica konstruktivizam ili socijalni konstruktivizam. Ne mawu nedoumicu mo`e izazvati i vrlo ~esta, naizmeni~na upotreba pojmova konstruktivizam i konstrukcionizam. U tom smislu, pitawe je da li je onda re~ o konstruktivisti~koj/konstrukcionisti~koj teoriji, konstruktivisti~koj/konstrukcionisti~koj metateoriji, socijalno-konstruktivisti~koj/socijalnokonstrukcionisti~koj metateoriji, ili, ra~unaju}i na prethodne kombinacije, o paradigmi? Pre svega, akt koji svaku teorijsku konceptualizaciju stavqa u poziciju refleksivnosti, ili u akt uvida u sopstvene teorijske i epistemolo{ke kapacitete i wihove granice, predstavqa akt meta-pozicije, izme{tawa iz disciplinarnog okvira koji je ograni~en teorijskim, epistemolo{kim i metodolo{kim propozicijama o znawu svog predmeta. Metateorijski koncept predstavqa zahtev da se pravazi u granice prou~avawa predmeta, te da se uspostave kriterijumi teorijskog razmatrawa teorija. U tom smislu, mogu se navesti bar dva kqu~na kriterijuma koji konstitui{u metateoriju: 1. metateorija u klasi~nom smislu re~i: kao mi{qewe koje prevazilazi pojedina~ne, shematizovane okvire neke posebne teorije i usmereno je na razmatrawe filozofskih pretpostavki na kojima po~ivaju posebne predmetne teorije. 2. metateorije normativnog karaktera koje propisuju uslove koji imaju aksiomatske statuse, a koje je potrebno nu`no zadovoqiti da bi pojedina~ne teorije bile prihvatqive. Jedinstvene saglasnosti oko ovih kriterijuma nema, pogotovu otkako je savremeni diskurs filozofije nauke, koji je preuzeo ulogu popisivawa kriterijuma, podeqen oko kumulativnih i revolucionarnih koncepcija. 28 Ipak, ovi kriterijumi ne moraju, sami po sebi, biti dovoqno jasni u razgrani~avawu teorijskog od metateorijskog. To posebno va`i za neke disciplinarne oblasti koje su se naglo razvile u prvoj polovini dvadesetog veka. Istorija teorijskog razvoja sociologije i psihologije tako pru- `a primere dominiraju}ih teorija koje su bile normiraju}e u odnosu na wihovu celokupnu nau~nu praksu i sve ostale mawe teorijske koncepcije ovih disciplina, odnosno teorija koje su igrale metateorijske uloge. Psihoanaliti~ka teorija je, na primer, umnogome bila normiraju}eg i konstitutivnog karaktera za savremene psiholo{ke teorije i prakse. U razvoju sociolo{kih teorija jo{ vi{e su radikalizovani normiraju}i zahtevi, s tim {to je sociolo{ka teorija posledwih sedamdeset godina pretrpela trajnu binarnu fisiju teorijsku i epistemolo{ku {izmu (Guldner) marksizma i funkcionalizma, od kojih su obe imale sna`ne pretenzije za paradigmatskom dominacijom i metateorijskim normiraju}im za- 28 Studija koja je najvi{e obele`ila ovaj diskurs je: I. Lakatos and A. Musgrave, Criticism and the Growth of Knowledge: Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science, Cambridge University Press, 1970

htevima, sa trajnim implikacijama po mogu}e teorijske sinteze. U podjednakoj meri, i funkcionalizam i marksizam su predstavqali ne samo teorije dru{tva koje su primewene u disciplinarnim oblastima kao istra- `iva~ki ili metodski koncepti i vodi~i u pogledu karaktera dru{tva, nego su istovremeno predstavqali i superteorijske (Mils) ili metateorijske konstrukcije, koje su razmatrale epistemolo{ke statuse same sociologije. Druga~ije re~eno, oni su imali zna~ajnu ulogu preskriptivnih superteorijskih sistema. 29 Teorijama se mo`e pri}i na jo{ jedan, klasi~niji na~in, koji pretpostavqa dva osnovna tipa teorija: 1. teorija kao skup me usobno povezanih deduktivnih iskaza koji se odnose na posmatrano predmetno poqe i time ga i konstitui{u. U sociologiji to su teorije ~iji se iskazi periodi~no potvr uju, odnosno opovrgavaju istra`iva~kom praksom. 2. teorije koje predstavqaju skup instrumenata koji treba da pripreme teren za izgradwu supstantivnih teorija. U nemarksisti~kom sociolo{kom bloku, dakle prevashodno funkcionalisti~kom, ovakve teorije ozna~avaju se razli~itim nazivima kao {to su konceptualni okvir, paradigma, metateorija ili heuristi~ko sredstvo. 30 Tako je, na primer, Parsonsova kasna struktural-funkcionalisti~ka teorija ili sistemska teorija dru{tva, superteorijski sistem gde je empirijska provera od mawe va`nosti u odnosu na konceptualnu prikladnost ili heuristi~ke upotrebqivosti oru a 31 ili metateorijske okvire. Konstruktivizam se ne mo`e lako uklopiti u ove standardne sheme. Za razliku od funkcionalizma koji, kao i svaka superteorija, pati od nedostatka refleksivnosti, konstruktivizam je izgra en na tradiciji intelektualnih i socijalnih pokreta ~ija je bitna pretpostavka kriti~ka refleksivnost ili, kako se to ~esto u Sjediwenim Dr`avama nazivalo, intelektualni radikalizam. Refleksivni intelektualni pokreti razvijeni u plodotvornom spoju filozofije nauke, refleksivne sociologije, sociologije znawa i kona~no sociologije i povezani sa imenima J. Habermasa, T. Kuna, R. Fridrihsa (Robert Friedrichs) A. Guldnera i R. Milsa i drugih, ~ini jednu od skrivenih okosnica metateorijske pozicije konstruktivizma. Prema tome, konstruktivizam treba shvatiti pre kao refleksivnu metateoriju, nego kao teoriju i paradigmu u klasi~nom Kunovom smislu re~i. Paradigmatske pretenzije konstruktivizma nisu nevidqive, slabe ili paralisane. Suprotno, one su izra`ene u wegovom alternativnom i radikalno druga~ijem ontolo{kom i epistemolo{kom shvatawu realnosti i 29 O ovim zahtevima marksizma i funkcionalizma videti: Rajt M i l s, Sociolo{ka imaginacija, Savremena {kola, Beograd 1964. i Alvin W. Gouldner, The Coming Crisis of Western Sociology, Basic Books, New York 1970. 30 N. Mouzelis, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo}, Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 19. 31 Ibid, str. 21. 119

120 qudskog znawa. Me utim, kona~na prevaga izme u etablirane modernisti- ~ke i postmodernisti~ke/poststrukturalisti~ke konstruktivisti~ke alternative, zavisi}e od kona~nog ishodi{ta vi{edecenijskog sukoba na {irem socijalnom, kulturolo{kom i politi~kom planu izme u moderne i postmoderne. Odgovor na pitawe da li se radi o konstruktivisti~koj metateoriji ili o socijalnokonstruktivisti~koj metateoriji, mawe je problemati~an. Ve}ina savremenih teoreti~ara saglasna je u stavu da je konstruktivizam u najve}em broju slu~ajeva socijalni konstruktivizam. Problemi se mogu pojaviti na {irem planu konstruktivisti~ke metateorije, u formi pitawa da li je ceo konstruktivizam, zapravo, socijalni konstruktivizam. Od terminolo{kih po~etaka nazna~enih u Berger-Lakmanovoj sociologiji znawa, pa do najaktuelnijih poku{aja sistematizacije Kukle, Hekinga i Kolina, prefiks socijalni sve vi{e optere}uje {irok prostor konstruktivisti~kog diskursa. S obzirom na blisku povezanost, zajedno sa ovim pitawem bi}e razmotreno i pitawe spornog sufiksa konstruktivizam ili konstrukcionizam. Pogodna prilika za razmatrawe obe ove potencijalne jezi~ke konfuzije koje su konstrukciju okru`ile sufiksom i prefiksom, pru`ena je u radovima Kukle i Berove. Kod oba autora, (socijalni) konstruk[tiv/cion]izam je predstavqen kao objediwavaju}i pravac mnogih konstruktivisti~kih usmerewa, a pre svega onih u domenu sociologije i psihologije. Tako kod Kukle socijalni konstruktivizam ozna~ava generi~ko ime za sve one teorijske struje koje zastupaju savremeni ontolo{ki i epistemolo{ki relativizam, 32 odnosno za sve one teoreti~are koji smatraju da je realnost konstruisana, ili kolektivno stvorena, a ne data. U teorijskom kontingentu pod generi~kim pojmom socijalnog konstruktivizma ravnopravno se (kao socijalno-konstruktivisti~ke) susre}u: nau~ni konstruktivizam, semanti~ki konstruktivizam, program sociologije nau~nog znawa (Sociology of Scientific Knowledge SSK), razli~iti varijeteti tzv. konstitutivnog konstruktivizma (sna`an i veoma sna- `an konstruktivizam strong and very strong constructivism) 33, kao i tzv. slabi konstruktivizam (week scientific constructivism), instrumentalni konstruktivizam i logi~ki konstruktivizam. Za razliku od Kukle, V. Ber se vi{e oslawa na postmodernisti~ku interpretaciju teorijskih stavova konstruktivizma i pri ovome eksplicitno predla`e i koristi pojam socijalni konstrukcionizam, a ne socijalni konstruktivizam. Pod socijalni konstrukcionizam se ovde podvode sve postmodernisti~ke i/ili poststrukturalisti~ke struje od kwi`evne kritike do poststrukturalisti~ke socijalne filozofije M. Fukoa. Treba skrenuti pa- `wu da Berova ne pravi razliku, bar ne zna~ajnu, izme u postmodernizma i poststrukturalizma, a jo{ mawe izme u postmoderne i postmodernizma, 32 A. Kukla, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000, p. 5. 33 Ibid, p. 25. Kukla pod ovim pojmom podrazumeva ono {to se ~esto naziva radikalnim konstruktivizmom.

kakvu predla`e E. Gidens (Anthony Giddens). 34 Zanemarivawe ove razlike daqe bi impliciralo nedovoqnom razlikom izme u teoreti~ara koji se mogu smatrati postmodernistima (ili grani~nim postmodernistima), ali ne moraju biti konstruktivisti niti u potpunosti dele poststrukturalisti~ke ideje. U takvu grupu teoreti~ara, postmodernista, spadaju D. Bel (Daniel Bell) i A. Turen (Alen Turen). Wihovo interesovawe nije usmereno na refleksivne, konstruktivisti~ke metateorije, nego je te`i{te stavqeno na karakter dru{tvenih promena u pojedinim segmentima dru- {tvenog `ivota. Za razliku od wih, poststrukturalisti~ka teorija je orijentisana ka metateorijama znawa, nauke, dru{tvene mo}i, socijalne epistemologije i ontologije. Posledwa nedoumica koja se mo`e pojaviti, odnosi se na termine socijalni konstruktivizam ili konstrukcionizam. Na jednom mestu Berova se izri~ito opredeqije za terminolo{ku formu socijalnog konstrukcionizma. Pozivaju}i se na terminolo{ku konvenciju predlo`enu od K. Gergena 35, da se za intelektualni, poststrukturalisti~ki pokret, ~ije su orijentacije ve} nazna~ene, koristi termin socijalni konstrukcionizam, a ne konstruktivizam, Berova skre}e pa`wu da se ti termini ponekad upotrebqavaju ravnopravno, ali Gergen preporu~uje re~ konstrukcionizam, jer se konstruktivizam ponekad koristi da ozna~i pja`eovsku teoriju, kao i posebnu vrstu teorije opa`awa, {to bi moglo da dovede do zabune. 36 Mo`e se primetiti da je upotreba pojmova konstruktivizam/ konstrukcionizam 37, uslovno re~eno, podeqena na sociologe i filo- 34 E. Gidens, Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998., Po Gidensu, postmodernizam se odnosi na stilove u umetnosti, literaturi i arhitekturi, dok se postmodernost odnosi na putawu dru{tvenog razvoja (koja) udaqava od institucija modernosti i vodi prema novom tipu dru{tvenog poretka, str. 51. 35 K. G e r g e n, The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, American Psychologyst, 40, 266-257. 36 V. B e r, Uvod u socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, 2001, str. 32. 37 D. Stojnov je za budu}i Sociolo{i leksikon na slede}i na~in definisao odrednice konstruikt i konstruktivizam: konstrukt: a) u pozitivisti~koj psihologiji izraz koji je na predlog Karla Pirsona (Karl Pearson) trebalo da zameni pojam. Predstavqa svojstvo koje se, kao rezultat nau~nog istra`ivawa, pripisuje vi{e od jednome objektu. K. se ~esto upotrebqava u izgradwi novih nau~nih izraza koji treba da se razlikuju od sli~nih, postoje}ih pojmova rasprostrawenih u zdravorazumskoj upotrebi. ^esto se upotrebqava kao sinonim pojma. Razlika izme u ova dva izraza je u stepenu elaboracije: k. je zami{qen kao potpuno razra eni konceptualni model koji razja{wava odnose izme u dobijenih podataka; nastoji da obuhvati prethodno razvijene k. i uspostavi veze sa wima, i ima specifi~niju unutra{wu strukturu od pojma U teoriji li~nih konstrukata Xorxa Aleksandra Kelija (George Alexander Kelly), k. je definisan kao svest o uzajamnim sli~nostima i razlikama tri ili vi{e stvari ili pojava, i shodno tome je dvopolan (na pr. dobro-lo{e). To je mentalna apstrakcija na osnovu koje je mogu}e utvrditi sli~nosti i razlike me u doga ajima sa kojima smo suo- ~eni. K. omogu}avaju predvi awe i kontrolisawe doga aja i odre uje pona{awe qudi. K. je dvopolan zbog toga {to istovremeno ukqu~uje i svest o sli~nostima i svest o razlikama. Sadr`aj svakog k. je idiosinkrati~an i mo`e se razlikovati od osobe do osobe. Za razliku od pojma, ~ija se suprotnost u tradicionalnoj formalnoj logici odre uje dodavawem prefiksa nepostoje}oj re~i, suprotnost konstrukta se odre uje upotrebom relevantnog kontrasta na osnovu kojeg cela dimenzija dobija karakteristi~no zna~ewe. 121

122 zofe nauke koji su skloniji upotrebi pojma konstruktivizam, dok su psiholozi i socijalni psiholozi, pod Gergenovim uticajem, skloniji upotrebi pojma konstrukcionizam. S obzirom na to da je socijalni konstruk[tiv/ cion]izam nastao ponajvi{e pod uticajem sociologije i wenih razli~itih teorijskih orijentacija i filozofije nauke, s jedne strane, te da su, s druge strane, u zna~ajnoj meri terminolo{ki tvorci i Berger i Lakman (mada ne govore o socijalnom konstruk[tiv/cion]izam), ovde se ipak predla`e pojam socijalni konstruktivizam. U krajwem slu~aju, ako socijalni konstruk[tiv/cion]izam podrazumeva da su izvori znawa, odnosno konstrukcije realnosti, generisane socijalnim relacijama, u tom slu~aju istorijsko pravo na termin konstruktivizam ima vi{e sociologija znawa i otuda sociologija, nego psihologija. konstruktivizam: izveden iz latinskog glagola construere, glagol konstruisati ozna- ~ava akt sazdavawa, gra ewa ili sa~iwawa. Pridev konstruktivan odnosi se na obezbe ivawe pozitivnih i korisnih uticaja. Imenica konstrukt u lingvistici ozna~ava grupu re~i koje obrazuju frazu, a koje su razli~ite od slo`enice; a u psihologiji ozna~ava proishod ~ina saznavawa koji je uobli~en kao spoj utisaka iz sada{wosti i utisaka iz pro{losti. K. u sociologiji utemeqio je Karl Manhajm. Preispitivawe statusa nau~nih istra`ivawa za- ~eto u sociologiji nauke podstaklo je k. ideje bliske raznim oblicima instrumentalizma i pragmatizma po tome {to na nauku gledaju kao na jednu vrstu delatnosti qudi. Ovo je u saglasju sa marksisti~kim pristupom proizvodwi ideja po kojem se nauka sme{ta me u institucije u kojima se ne{to stvara. Ono {to se stvara, odnosno proizvodi upra`wavawem nauke, koja je otvorena i stalno se mewa, jeste znawe koje ukqu~uje pojmove i teorije, pa ~ak i ~iwenice. Ciq ovakvog pristupa je u tome da se nauka shvati samo kao jedna od mnogih postoje}ih delatnosti koje qudi upra`wavaju. Stav da su nauka, znawe i nau~ne ~iwenice proizvod umne delatnosti qudi nu`no preispituje odr`ivost ideje da je nauka proces otkrivawa stvarnosti nezavisne od uma, {to predstavqa glavno obele`je realisti~ke metafizike. K. u filozofiji predstavqa poku{aj uobli~ewa polaznih stanovi{ta za odre ewe fizi~ke realnosti koja su druga~ija od filozofije realizma, odnosno doktrine po kojoj spoqa- {wi svet postoji nezavisno od procesa opa`awa ili mi{qewa (Oxford Universal Dictionary, 1973). Zato se k. u domenu ontologije ~esto stavqa na stranu nominalizma, doktrine po kojoj se univerzalije ili apstraktni pojmovi roda i vrste posmatraju kao puka imena koja ne korespondeniraju ni sa kakvom stvarno{}u, i konceptualizma, doktrine po kojoj univerzalije postoje samo kao koncepti uma. S druge strane, k. se posmatra i kao jedan vid antirealizma koji u skorije vreme predstavqa poseban izazov za realisti~ku doktrinu u epistemolo- {koj ravni (Routledge Encyclopedia of Philosophy, 1998). Zbog toga je konstruktivisti~ki na~in mi{qewa srodan fenomenalizmu, doktrini da su fenomeni jedini objekti saznawa i jedina stvarnost, instrumentalizmu, doktrini koja posmatra objekte saznavawa kao pragmati~ka sredstva kojima se mogu zadovoqiti razne qudske namere i ciqevi, i konvencionalizmu, doktrini po kojoj nau~ne istine nu`no po~ivaju na konvencijama izme u qudi. U tom smislu k. odre uje znawe kao ne{to {to je sazdano dru{tvenom aktivno{}u qudi, a ~iwenice se posmatraju kao proizvod qudske delatnosti. Na ovaj na~in se u pitawe dovodi objektivnost znawa i nezavisno postojawe objekata za koje se zala`e realizam. Shodno tome treba tuma~iti i odre ewe stvarnosti kao dinami~ke, odnosno konstruktivne. Doktrina konstrukcionalizma izvedena iz ovakvog shvatawa stvarnosti proishodi stavom da fizi~ari ne otkrivaju, nego stvaraju svoj univerzum

123 LITERATURA B e r, V., Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001. Berger P. and T. Luckmann, The Social Construction of Reality, Doubleday, New York 1966. B e r g e r, P. and H. K e l l n e r, The Homeless Mind: Modernization and Consciousness, Random House, New York 1973. Bodner, G. and M. Klobuchar, The many forms of constructivism, Science and Mathematics Education Centre (internet tekst). C o l l i n, F., Social Reality, Routledge, London and New York 1997. Convalis, G., The Philosophy of Science: Science and Objectivity, SAGE, Publications, London 1997. G e r g e n, K. J., Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications, London 1994. G e r g e n, K., The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, American Psychologyst, 40., 266 257. Gidens, E., Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998. G o l i n s k i, J., Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Science, Cambridge University Press, 1998. Gouldner, A. W., The Coming Crisis of Western Sociology, Basic Books, New York 1970. Kukla, A., Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000. Lakatos, I. and A. Musgrave (edit.), Criticism and the Growth of Knowledge: Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science, Cambridge University Press, 1970. Lorsbach and K. Tobin, Constructivism as a Referent for Science Teaching (internet tekst). Mahoney, M., Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Foundation, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 1 35. Maturana H. and F. Varela, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988. M a t u r a n a, H., and F. V a r e l a, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980. Mouzelis, N. Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo}, Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000. Mumford, L., Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II. Rorti, R., Filozofija i ogledalo prirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990. Stojnov, D., Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412 432. S t o j n o v, D., Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblast obrazovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 29, 21 38.

124 SOCIOLOGY AND CONSTRUCTIVIST PERSPECTIVE: SOCIOLOGICAL THEORY AND CONSTRUCTIVIST META-THEORY by Du{an Marinkovi} Summary In this paper, the author considers relation between sociology and constructivist perspective, which is one of the most current approaches in social science. Even though social constructivism offered significant alternative to contemporary sociology opposite in the to the traditional paradigms, it is not a homogeneous meta-theory yet. In that respect the author concludes that social constructivism appeared in the period when traditional heritage of science is endanger with various discourses of reality, men, knowledge, science, and truth, and on the other hand, with the interior theoretical and epistemological and methodological discrepancy.