MOGUCNOSTI OSPORAVANJA MARKSISTIEKE ESTETIKE

Du5an Bo5kovi6 Institut za filozofiju i dru5tvenu teoriju Beograd UDK111.852:141.82 Originalni naudni rad MOGUCNOSTI OSPORAVANJA MARKSISTIEKE ESTETIKE Postoje dva velika ciklusa t intelektualnot istoriji jugoslovenskog dru5tva: period sakralizacije i period sekularizacije.prvi traje od, otprilike, kraja 1944. do 1950. godine, a drugi, s manjim ili veiim oscilacijama, od 1950. pa do kraja 1972. godine. Treba odmah napomenuti da se politiika istorija u tom dobu ne povinuje toj podeli i daje ona kontinuirano bila sakralna po svom karakteru. Termin s akr alizac ij a upotreblj avam da oznadim aktivnostpra v lj e nj a i iuvanja svetinja: od kritike i osporavanj a zaiti1,eni su odredene osobe,neke ideje i izvesne institucije. Sekularizacija je obuhvatala mahom samo ideje: bilo je, dakle, dopu5teno raspravljati o njima. Tako su podele rasprave, izmedu ostalog, i o marksistidkoj estetici. Tipologija osnovnih stanovi5ta, napravljena s obzirom napitanje Da li je moguta marksistiika estetika?, radva se logitki u dva glavna smera: marksisti ne-marksisti. Praktiino, medutim, glavni se sporovi vode izmedu samih marksista: jedni podrzavaju marksistidku estetiku, drugi je osporavaju. U ovom radu* je izloi.eno stanovi5te onih marksista koji osporavaju ideju marksistidkestetike. l. Sve do podetka pedesetih godina nema otvorenih diskusija o temama u vezi s umetno56u. Postoje radovi'koji, s promenljivim F >(D f * Deo iz ve6e studije. 2 Vid. Krititori iz pokreta socijalne literature,iz serije Srpska knjizevna kritika,knjiga 21, Matica srpska-institut za knjizevnost i umetnost, Novi Sad-Beograd, 1977, sa bio-bibliografskim podacima, izmedu ostalog, o R. Zogoviiu, O. Bihalji-Merinu, E. Finciju, Jovanu Popoviiu, sa predgovorom Svete Lukiia. Sa hrvatske strane treba pomenuti radove Marina Franideviia, Ervina Sinka i Grge Gamulina, preciznije redeno - radove koji su objavljivani u Hrvatskoj,tj.Zagrebu. o N I & 91

uspehom, izlazu doktrinu socijal istidkog realizma: meclutim, glavni izvor rdavog renomea socrealizma nalazi se u poku5aju da se uspostavi dvrsta kontrola nad umetno5iu i umetnicima. U takvoj atmosferi, razume se, moguinost slobodne diskusije bila je svedena na minimum, a pravo na mi5ljenje korespondiralo je s polozajem u nomenklaturi. Premda je politidki smisao doktrine socrealizma bio u kontroli umetnosti, n aj i staknut ij i partij sk i funkci oneri, od_govorni za kulturu, dobro su znali da totalna kontrola moze voditi obustavljanju bilo kakve znadajnije unretnidke aktivnosti. Stoga su se, dak i u vremenima najivr5ie vladavine socrealizma, mogle duti redi protiv - kako se govorilo - dirigovctne unretnosti. '9 o c z >q Do Egzemplaran rad te vrste potekao je tz pera Eerda Lukada,,Slobodna ili dirigovana umetnost'1". Esej je - prema napomeni na5eg izdavada - preveden iz aprilskog broja budirnpe5tankog dasopisa Forurt, za l94j. godinu, a objavljen je iste godine, takode u aprilskom broju (!), u dasopisu Letopis Matice srpske. Lukad rziale saletu istoriju pojma slobode da bi se, potom, zabavio pitanjem umetnidke slobode. S nastankom kapitalizma promenjen je polozaj umetnika i praktiino je stvolen pojam umetnidke slobode:,,u danasnjem smislu stari umetnik... nije bio slobodan, StaviSe nije znao ni Sta je to Sto mi danas nazivamo umetnidkom slobodom. Stara umetnost - u starom i srednjem veku, pa dak i u renesansi - bila je deo javnoga Zivota, a umetnici su bez kolebanja primali sve posledice te dinjenice. A to je znadilo da su ideololki i tematski, oblikom svoga dela i oblikom svoga jezika bili rukovocleni onom dru5tvenorn zajednicom dijem je javnom Zivotu pripadalo njihovo stvaranje." ' Kako se Lukad odnosi prema takvom statusu stare umetnosti? U.,staroj umetnosti" i njerrom poiozaju Lukal nalazi odreclen uzol: po kojem bi trebalo urecliti status moderne umetnosti i umetnika. U kapitalistidkom ekonornskom poretku, obja5njava Lukai, ostvarena je potpuna sloboda invencije, ali je, u isti mah, isdezla,,neposredna vezanost pojedinih umetnidkih rodova sa njihovom ' G. Lukad,,,Slobodna ii dirigovana umetnost?". Letopis Matice srpske, 1947 (CXXI), knj.36l, sv.4, str.276. 92

publikom", a sama publika, zahvaljujuii mehanizmu trzista, pleotrazena je u,,ne5to anonimno, amorfno, u nesto bez fizionomije"'" Moderni umetnik je otuden ne samo od svoje publike nego i od poretka u kojem Zivi. Lukadev kultumi program, iako zami5ljen za,,narodnu demokratiju", maksimalistidki je po tome Sto kao cilj predvida temeljnu promenu statusa umetnosti urnetnika. Lukad itnu, pt" svega, na umu obnavlianie neposredttosrl izmedu umetnika i njegove publike:,,ako umesto kapitalistidke samovlade posrednidku ulogu izmerjumetnika i njegoi'e publike pleuzmu drustveni organi radnoga naroda, time moze prestati ne samo disto robni karakter umetnidkoga stvaranja, iskljuiivo pravcem profita upravljeni karakter posrednistva (zajedno sa svima svojim Stetnim posledicama), nego moze nastati jedna nova, plodna, iako od ranije kvalitativno razlt(ita.neposredna veza izmedu umetnika i njegove publike."5 Red je, clakle. <t posredovanoi neposrednosti-citalac sklon dijalektidkom misljenju mozda u tome neie videti nikakvu logidku protivrednost. Medutim, kad se uzme u obzir da ta neposrednost izmedu umetnika i publike treba da bude ostvarena radom..druitvenih organa radnog naroda", celokupan dijalektidki poduhvat postaje odvei prozaidan. Konsekventno svom idealu - staroj unretnosti, Lukad nudi moclernom umetniku (uz malo prevaspitanje status,javnog radnika", pod uslovom da se umetnici potrude 6) da,,ponovo zauzmu otre clrevne pozicije umetnosti po kojima je ona vazan sastavni deo javnoga Zivota ', tj. ako se.'umetnici odreknu individualizma i subjektivizma podrumske rupe vrste Dclstojevskoga".7 Da li je rei o slobodnoj ili dirigovanoj umetnosti? Izraz tlirig,ovan neprivladan je i Lukad ne Zeli da njim, kao ni izrazom sloboda, opi5e ono 5to nudi umetnicima. On je za umetnost koja nije ni slobodna ni dirigovana. Takva dijalektidka napetost moze se uoditi u vise njegovih teza. On, s jedne strane, pise da nijedno naredenje ili dirigovanje,,lte moze umetnosti dati nov razvojni pravac" r, s druge strane. odmah dodaje oksimoronsku redenicu:,,na to su sposobni iskljudivo umetnici sami, dabogme ne nezavisno o N G. Lukaa, Naved. delo, str. 2'79. 5 Isto, str. 289. 6 Isto, str.289. 7 lsto, str.287. 93 = t,it D I

od preobrazaja zivota i drubtva".s potom se sasvim jasno kaze:,,sve to nije interno umetnidko pitanje, nije problem radionice, nego stvar ideolo5kog preobrazaja,., pi5e Lukad i tako opisuje gra_ nice umetnikove autonomije. On upozorava umetnikjaa,,fat i svojim stilom",,,znao onto ili ne znao*,,,stoji na stanovi5tu izvesne odredene ideologije, i njn izra\ava*. Rekapituliran, Lukadev sirenski poziv umetniku, izgledao bi ovako: (l) o umetnidkim pitanjima odluduju sami umetnici, ali (2) u umetnosri je dak i stil ideolo5ko pitanje, (3) o ideoloskim pitanjima uopyte ne odluduju umetnici. Prema tome, inteligentan teoretidar nove kurturne politike nema nikakvih te5koia da, u prvom koraku, da, ako treba. inaisire koncesije umetnosti umetnicima, jer sve ustupke moze kasnije, u drugom koraku,lako povratiti, i to s,,kamatom.'. a.o tq o z >q D Pred partijskim rukovodiocima i ideorozima stalno se nalazio problem do kojeg stepena treba konrrolisati umetnidki Zivot. To pitanje, u okvirima socrealistidke doktrine, nije bilo mogu6e nadelno resiti. Zasto? verovatno glavni razlog lezi u iome {ro doktrina koja unapred proklamuje ispravnost svih svojih znanja (;,fajna istorijel e resena") nema nikakvih unutarnjih potreba d,a razmitra ptout"- mere. Jer, ako se sve zna, onda sve treba i kontrolisaii, s os_ novnim obrazloienlem - kontrolisati zato da bi se ispravile eventualne zablude koje bi se mogle pojaviti. onaj ko raziatraproblem mere implicitno prihvata da postoji i druga strana stvari. Tiko i on; ideolozi socrealizma koji upozoravaju na to da u kontroli treba imati meru (tj. ne rreba dirigovati umetnosiu) implicitno prihvataju da u umetnidkom stvaralastvu postoje stvari koje nije dbbro t<ontrolisati. Stavi5e, sa stanoviita oizavnog poretka, kontrola umetnosti vi5e Steti nego Sto koristi. Naime, interesi odrzavanja drzavnog (politidkog) poretka uoplte ne nalazu da se kontroliie, na primerl to kojim 6e se stilom sluziti umetnik, pa stoga ova pitanji mogu bez ostatka biti prepustena samim umetnicima. Kontroli-podleZe samo mali krug pitanja,pretelno tematskih, i to u meri u koioi se 8 Isto, str.290. 94

umetnost moze pojaviti kao medlj za iznosenje (neprihvatljivih, neprij atelj skih) politidkih pogleda. S prelaskom na tako suzen, vi5e negativan stav kontrole (zna se Sta se ne sme, sve drugo je dopu5teno), koji u isti mah znaii i usvajanje drugadijeg kultumog obrasca. otpali su i unutamji razlozi za postojanje jedne doktrine koja treba, s jedne strane, da kontroli5e umetnidki Zivot i, s druge, da ga ureduje. Problem mere u kontroli nadelno ie nere5iv za socrjalistidki rcalizam. Stoga, uz nepromenjen sklop doktrinarnih ciljeva, kontrola moze dobijati razlidite dimenzije, tj. neizbelna je proizvolinost. Kao prirodna posled_ica, odatle sledi op5te oseianje nesigurnosti medu umetnicima. Cak i kad i.ele da slede neki propis u svom stvaranju, nikada ne mogu biti sigurni da li to adekvatno dine. Stavi5e, doktrina socijalistidkog realizma dovoljno je fleksibilna da se, u njeno ime, moze prigovoriti umetnicima to Sto uop5te poku5avaju da slede neki propis! Doktrina socijalistidkog realizma bila je moino sredstvo u rukama partijskih ideologa za poniiavanje umetnika. Umetnici nisu mogli biti sigurni da mogu uspostaviti svoje umetnidko jz dak i kad prihvate socijalistidki realizam. To je poseban, psiholo5ki razlog, za5to je tako Zestoko, brutalno odbaden socijalistibki realizam, koji bi se, pod drugim okolnostima, mogao posmatrati samo kao normativna varijanta marksistibkestetike. 4. Postoji duga tradicija odbijanja bilo kakve normativne estetike medu umetnicima; kod odbacivanja socijalistidkog realizma postojali su i posebni razlozi za to: pte svega, odbacuje se estetidka norma koja ponizava umetnika. U tom kontekstu, stvorenom povoljnom politidkom klimom (sukob sa SSSR i Kominformom), prirodno je Sto je medu umetnicima do5lo do izraza odbijanje normativne estetike (stari motiv ) i socijalistidkog realizma (konjukturni motiv), ali i osporavanje marksistidk estetike ( izvedena posledica). Ovu bi redenicu trebalo ukratko razjasniti: stari je motiv gotovo svakog znahjntjeg umetnika da odbija normativnu estetiku koja mu dolazi spolja, a kosi se sa nadelima njegove vlastite poetike; socr.lalistidki realizam se mogao javno osporavati medu umetnicima tek kada je Lo dopuiteno u politiikoj sfei - otuda koniukturni F,q f N al J 3. 95

nwtiv. Najzad, eksplicitno osporavanje marksistidke estetike kao izvedena posledica ne potide toliko od samih umetnika koliko od intelektualaca sa levice. osobito komunistidke. Odmah treba naglasiti da je red jedino o osporavanju marksistidke estetike, ali ne i samog marksizma. Prema tome, nije contradictio in adjecto ako se kao poseban tip izdvoji marksistidko poricanje marksistidke estetike. To stanovi5te, formulisano prvi put kod nas pedesetih godina, razvijano je na razlidite nadine medu samim marksistima. Izazov da se pretresa pitanje o moguinosti marksistidk estetike dao je,bez sumnje, Duian Matii 1951. godine u duvenom eseju,,dogma i stvarala5tvo",'i to jednom naoko usputnom, ve5to srodenom opaskom:,,estetika, ako je mogu6na, ona je to jedino kao nauka, i kao takva ona podleze i kriterijumu kome podleze svako naudno znanje. Ne postoji - ukoliko postoji kao nauka - nikakva marksistidka estetika, kao Sto ne postoji ni marksistidka fizika, ili agronomija." U samo dve redenice Matii je postavio nekoliko vaznih pitanja koja, ba5 zato Sto su veito srodena, nije lako parufrazirati: '9 v v z,a A B C a) Da li je estetika uop5te moguia? b) Ako jeste, onda je moguda samo kao nauka; c) svako naudno znanje ima jedinstven, uni,yerzalan kriteriju'n; d) buduii nauka, estetika podleze samo naudnom kriterijumu; e) naukaje univerzalna i jedinstvena, nedeljiva upravo zbog primene univerzalnog kriterijuma na njena saznanja; f) stoga postoji jedna jedina fizika kao nauka, odnosno samo jedna agronomija, i nema posebne marksistidke fizike ili marksistidke agronomije. a) Prihvatimo li da je estetika nauka, onda nema nikakve marksistidkestetike. a) Prihvatimo li da estetika nije mogu6a kao nauka, onda ni marksistidka estetika nije moguia; ali nije moguia ni estetika uopste. 96 o Kriii"urre,rorine, 24. aprll I 95 l, god. IV, br. I 7, str. I.

Iz samo dve Matiieve redenice inerpretacijom smo dobili veii broj pitanja iteza.mati(evo stanovi5te ima tsi ugaona kamena: A, Bi C. U ugaonom kamenu A postoji jedno kljudno pitanje i vise stavova koji pripremaju odgovore na drugi i tre1i ugaoni kamen, B i C. Svaki stav podleze diskusiji, ali osporavati celinu Matiievog gledista na logidan i konzistenta nadin nije lak posao. Pre svega, svojim protivnicima Mati6 nije ostavio na raspolaganju neko efikasno oruzje. Ukoliko logidno misle i ne pribegavaju prosto ideoloskim invektivama, Matiievi oponenti mogu da biraju nadelno samo dva puta: - ili (a) da pokazu kako je estetika moguda u nekom drugom smislu od Matiievog, pa da onda, odbraniv5i prostor estetici kao nenauci uoplte, poku5aju da savladaju jos jedan greben: kakoje mogu6a posebna marksistidka estetika;ro - ili (b) da prihvate pretpostavku o estetici kao nauci, ali i o postojanju marksistidke fizike ili agronomije, pa daonda dokazuju tezu o moguinosti marksistidkestetike kao nauke." l0 Zu tukuu mogudnost opredelio se Sveta Luki6. Prema njegovom mi5ljenju, estetika ne moze biti nauka jer,,u umetnosti nema merenja, statistike, kvantifikacije, pa ni zakona u modernom naudnom smislu" (S. Luki6,.,Estetlka?", Delo, 1956 (li), br.l-2, str. 5l). Dodaje:,,Estetika nije nauka ni u onome smislu kako danas stoje dru5tvene nauke. (...) Nije preterano misliti da je estetika i danas najvise nalik klasidno shvadenoj filozofskoj disciplini" (Isto, str.53). Izjasnivli se u prilog tako shva6enestetike, Lukii pise:,,po5to estetika nije prava nauka (bar jo5 nije nauka, kazu optimisti, pristalice analogija), a vezuje se za filozofije i ideologije, tako da se iz njih ponekad i prosto dedukuje, - utoliko nije netadno govoriti i o marksistidkoj estetici. I ne samo da nije netaino, nego nije ni teoriski banalno, ni stvar samo terminolo5ke diskusije." (Isto, str. 54.) UzdrZanost prema estetici kao nauci S. Lukiije ponovio i kasnije (S. Lukii,,,Stvaranjejedne realne estetrke",,krtj iiev n o st, 1963 (XVIII), br. 4, str. 28 l -300). " Takav put je izabrao Dragan M. Jeremii u ogledu,,estetidki agnosticizam i mar*sistidka estetika" (Savremenik, br. 3, 1956, str. 280-296). Za problem da li postoji marksistidka estetika, Jeremii je upotrebio istoruikl argument: dinjenica je da su mnogi marksisti pisali o njoj, prema tome ona postoji. O tome da li je estetika uoplte nauka, autor je decidan:,,mi5ljenje da ona nije nauka ne moze se smatrati ozbiljnim" (str. 283). Odigledno je da je Jeremii u tom kontekstu potpuno prevideo Kanta, za koga se moze mnogo togakazati samo ne da je - neozbiljan. OmaSkaje svakako dosla iz prevelikog polemidkog Zara. Jeremidev izborje estetika kao nauka. Marksistidka estetika kao nauka nije na zadovoljavajuiem nivou. Autor izlaze projekt integralne marksistidk estetike, u koji su ukljudeni formalna metoda, psihololka metoda, socioloika metoda (ova,,gazi najdublje",str.292). Najzad, ne- 5to o marksistidkoj fizici. I ovde je u pitanju prevelik polemidki Zar. Jeremii misli 5 F 'q f {& N J tr tt

Snaga Matiievog stanovista podiva u tome Sto je diskusrlu o estetici od podetka intonirao tako da uz moguinost estetike kao neizostavan deo ide i pitanje o univerzalnom vazenju rlenih saznanja.zatt> on tako striktno estetiku vezuje uz nauku. Meciu svim dovekovim saznajnim aktivnostima. nauka ima najrazvijeni.lu i najsire prihvaienu metodologiju provere hipoteza, koja joj omoguiuje da s najvi5e prava istide univerzahro vazenje svojih saznanja. Ni iz daleka tako ne stoje stvari s fiiozofijom. na primer. Prema tome, neko ko bi izabrao put (a) da osporava Matiievo stanoviste imao bi velikih poteikoia kako da dokaze univerzalnost reievantnih saznanja, a ako bi mu to i po5io za rukom. taj uspeh bi, opet, ru5io moguinost marksistidke estetike (iz istih razloga radi kojih fizika kao nauka iskljuduje moguinost marksistidke fizike). Mati6ev oponent na putu (b) nasao bi se u drugoj vrsti neprilike: on bi, naime, konsekventno morao da poride univerzalnost nauke, pa za njega. uz marksistidku fiziku ili agronomiju, moze postojati. ne prosto fizika uopste. nego burzoaska fizika, burzoaska a-{ronomija itd. Taj put je nadelno mogui, aii otvara vrlo te5ke probleme: principiielno poride mogudnost univerzalno prihvaienog saznanja t zapli1e se u relativizarn; ili. pak. tu univerzainost a priori prisvaja za sebe (varijanta tzv. dogmatizma), pa zato nikakva diskus13a nije nr potrebna - od burzoaske nauke se nema Sta uditt. Nju je pozeljno poznavati prevashodno iz pedagoikih lazloga: ona je primer koji ne tleba slediti. da se moze govoriti o marksistiikoj fizici! Kako je doiao do takvog rezultata'l Evo kljubne relenice:,,svaka naudna disciplina ima i svoju filozofsku interpretaciju i od ove poslednje zavisi kako 6emo klasifikovati shvatanja pretstavnika te discipline i hoiemo li njega samoga smatrati marksistom ili ne" (str.296). Zaista, post,rje filozofske interpretacije nauke. Intelektualna zajednica nauinika. medutim, Ima rtuuinu inleryretaciju svojih dosti-rnu6a, uverljivu ili manje uverljivu. U zajednrci naudnika, u kojoj postoje stroga pravila. naudnik, hteo ne hteo, mora da svoj filozofski stav tretira kao privatnu stvar. Naudnik moze takode biti i pripadnik intelektualne '9 zajednice filozofa. Toje vrio legitimno, ali on tada nastupa kaojilozot tne kao naubnik. I u intelektualnoj zajednici fllozofa takode postoje neka pravila, manje 6 it; uis. stroga. Najzad, nezavisno od neposretlnog povocla. treba napomenr.rti dale,l Jeremii u ovom ogledu. u fusnosti, nabacio jednu. za marksiste. veoml dragocenu I iaelu, onu o ctposterionroj nonnutivnosll (str. 290). I PuniSa Petovii i Dragan M- Z Jerernii operi5u terminom agnosticizirm (Perovii u dlanku,.neki problemi naie '6 kniizevnosti",na.{a stvanlost,br.'1, 1954. str. l8:,,lz ovih llvlatiievih prim.d. d g.j,istina' nesumnjivo bije dah subjetkivnog iclealizma i agnosticizma..."). U ime materijalrstiike marksistidke estetike, kod Perovi6a je rigidniaprionti rtornrcttiviz.am. kod Jeremiia aposterionri rtormutivizunt. Razlika je sustinska. 98

5. Ve5tina Mati6eva u formulisanju svog stanovista ogleda se i u tome Sto kaze stvari koje izridito, inade, ne govori. e vrsto vezujuii jedinu izglednu moguinost estetike za nauku, Mati6 je u isti mah, a da se to izridito ne kaze. odbacio svaku normativnu estetiku. Nauka objasnjava ono Sto jeste i predvidja ita br se moglo desavati, a ne propisuje ono 5ro treba (da bude). Ako se estetika i zasnuje kao nauka, ona nipoito time ne preuzima prerogative jedne normativne discipline u odnosu na umetnidko stvarala5tvo - ona se moze baviti samo onim Sto je vei stvoreno, nipo5to ne moze propisivati ita i kako da se stvara. U Matiievom stanovistu ve6 tu je nonna- /iyrz marksistidka estetrka pokopana; potom je Matii joi jednom tzridito oglasio mrtvom i nepostojeiom,,,nemoguiom', u svakom smislu. Suptilnija odbrana moguinosti marksistidke esrerike mogla bi se izvesti tako Sto bi se u svemu uvaztli Matiievi zahtevi. ori demu treba istaii da oni pogadaju pre svega normativnu marksisticku estetiku. Potom bi se moglo zastupati glediste da je moguia marksistidka estetika kompatibilna sa zahtevima nauke. Ona bi imala deskriptivni smisao. a u domenu nauke mogla bi traziti svoje mesto pozivajuii se na to da pruza poseban tip obja5njenja ciuhovnih tvorevina - s pozivanjem na socijalni kontekst. Kao poseban tip, ona bi mogla uii u porodicu naudnog obja5njenja san-ro tako Sto 6e jasno opisati granice sopstvene metodologije, tj. jasno 6e reir kada je objainjenje s pozivanjem na socijaino-klasni konrekst legitimno, a kada nije. Medutirr, ona moze legitimno obja5njavati, s pozivanjem na socijalno-klasni kontekst, samo osrednja umetnidka dela, vrhunska - ntkako. Shvaiena u tom smislu. marksistidka estetika bi se mogla tumaditl kao odredena metodoloska novina koia doounjuje postojeii naudni arsenal. Pri tom. razume se, nisu otllonjene = sve te5koie. Pre svega, ostaje sporno zasto bi se takva metodolo5ka 9 ir-rovacija nazivaia,,marksistidka estetika"; s obzirom na trp ob- 'a 3aSnjenja koje nudi, ona pripada u prvom redu porociici socioio5kih X nauka. Zatobi bilo prikladnije imenovatije, na primer: sociologija i tuntetnosti; imenovati je nauinom discrplinom koja istrazuje soci-! jalnu (klasnu) uslor,ljenost umetnidkrh tvorevir-ra. Neospomo je nje- S no marksistidko poreklo jer marksizam, shvaden kao istonlskr ma- ; terijalizam, generalno tezi da duhovne tvorevine dovekove tumadi uslovljenos6u socijalno-kiasnim kontekstom nj ihovog nastanka. 99

Poslednja mogudnost (marksistidka estetika shvadena kao sociologija umetnosti) nije, medutim, privladna mnogim marksistima. Pre svega, u sociologiji umetnosti gubi se povlasden polozaj marksizma kao,,pogleda na svet" - jer marksizam ne nudi samo tip obja5njenja socijalnih dinjenica nego je, u isti mah, i odredeni projekt promene sveta. Ciljevi tog projekta, medutim, daleko prevazilaze ono Sto je za nauku njen legitimni predmet..o v 'q z r00 6. Po5to sam opisao opcije koje su stajale na raspolaganju udesnicima u debati o marksistidkoj estetici, u stanju smo da razumemo izbor pojedinih protagonista spora. Crnjenica da je debata o marksistidkoj estetici otvorena posle sloma socijalistidkog realizma,jednako brutalnog kao Sto je bio i njegov vrtoglav uspon odmah posle 1945, odredila je osnovne tadke oko kojih ie se polarizovati stanovijta. Protivnici svakog normativizma u estetici okrenuie se ne samo protiv socijalistidkog realizma (to je, u jednom trenutku, postao preiutni politidki zahtev i neka vrstajavne obaveze svakom intelektualcu da se baci kamenom na tu doktrinu) nego i prctiv marksistidkestetike. Odigledno je postojala bojazan da se kroz normativnost rnarksistidke estetike ne prokrijumdari paket onih zahteva Sto ih je socrealizam postavljao pred umetnike. Taj strah nije bio bez osnova. Dojudera5nji uvereni zagovornici socrealizma postajali su glavne pristalice ideje marksistidkestetike - jednu lozinku zamenili 5u drugom ili, grublje reeeno, dinilo im se da. umesto jedne batine koja im je oduzeta, kroz marksistidku estetiku dobijaju drugu.'' '' Ovde neizostavno treba pomenuti dlanak Puniie Peroviia,,Neki problemi na5e knjizevnosti", objavljen u aprilskom broju Naie snanrcsti 1954. godine,diju su redakciju dinili dlanovi: Hasan Brkii, Marija Vilfan, Veljko Vlahovi6, Boris Ziherl, Du5an Kveder, Milo5 Minii, PuniSa Perovii, Milentije Popovii (glavni i odgovorni urednik), Mijalko Todorovii..Iosip Hrndevii. Zdenka Segvii. Na osnovu analizie samog rada, dini mi se da je strategija bila sledeia: polto je uklonjen s vlasti Milovan Dilas, navodno glavni ideolog modernizma, treba se obradunati i sa modemizmom.i to sve u ime materijalistidke marksistidkestetike. Treba pogledati sledeie stranice peroviievog tekst^: 14,22,24-25,na kojima obrazlaze daje Dilas bio glavni advokat, ako ne i ideolog modernizma (Naia stvarnost,br.4,1954). Potencijalni obradun sa modernizmom, do kojeg, sreiom, nikada nije doilo, nagove5tava se na mnogim stranicama ovog dlanka. Za blagonaklonog ditaoca ie,

Postoje teoretidari socijalistidkog realizma koji zaista okredu leda doktrini, pa konsekventno poridu i samu moguinost marksistidk esletike. Najbolji primer medu njima svakako je Ervin Sinko, ei3im je radovima mogu6e ilustrovati vise razliiitih stanovista.''' Pri tom, svakako nije red o unutrasnjem intelektualnom zrenju, nego o evoluciji spoljnjeg, politiikog konteksta kojije, odigledno, igrao veliku ulogu u onome Sto je Sinko javno izlagao. To se moze lako zakljuditi i iz re(i kojima se sluzi sam Sinko. Krajem 1954. godine - pre nego Sto ie saop5titi jednu od svojih glavnlhteza - Sinko obrazlale ono Sto je svakako odavno znao:,,do5lo je vrijeme, da se vei jednom kale: teza,da su Marx. Engels i Lenjin stvorili neku naudnu estetiku, jeste izmi5ljotina, legenda stvorena posljednjih decenija staljinskepohe u Sovjetskom Savezu".'' kao argument, verovatno biti dovoljan slede6i citat, a ni skeptik, ne poveruje li ovom dokazu, neie ostati praznih ruku: biie mu ponudeno niz drugih * na drugom mestu - u ovom radu. Evo citata:.,1 mozemo reei bez pretjerivanja, da se i u danalnjoj knjizevnosti jasno osjeia duh klasne borbe, a da savremena poplava dekadentno-modernistidke knjizevnosti, poplava svakojakih formi idealizma i misticizma (koji se pretvaraju i u -,kritiku Zivota'), nije ni5ta drugo nego pokulaj reakcionarnih snaga da se iskoristi poslednja,iansa', da se,osvoje' pozicije... (...) Te prema tome, mozemo dalje reii, da nam je jedan dio te knjizevnosti tu<l i u svojoj sultini opoziciono nastrojen i neprijateljski socijalizmu, i po svome duhu i po svojim svakodnevnim praktiino-stvaraladkim koracima. Ona se zaista pretvara u,kritiku' socijalizma, ali ne pozitivnu, stvaraladku (kritiku slabosti), nego burzoasku kritiku, koja ne moze biti drugo nego negacija socijalizma i u cjelini, njegove teorije i njegove prakse. U tome je druitveni smisao te knjizevnosti, njene filozofije i njene estetike." (lsto, str. 31.) lz priie o knjizevnosti koja mu nije po ukusu autor je postupnim koracima - uodena je,,poplava", treba pre6i na vanredno stanje; uodena je,,opozicija". treba posegnuti za ceuturomi uoden je neprijateljski stav, treba primeniti krivitni zakon - do5ao do implicitnog zakljudka da oni koji negiraju socijalizam, treba triput da razmisle: kad-tad deka ih - zatvor. Takvog misljenja odigledno nije bio samo PuniSa Perovii jerje tekst objavljen u glavnom teoretskom iasopisu Saveza komunista. 13 Dao ie, recimo, jednu ocl najboljih formulacija socijalistidkog realizma u radu,,kulturna ba5tina i socijalistibki realizam" (vid. E. Sinko, Knjiiewte studije, Nakladni zavod Hrvatske,Zagreb, 1949). la E. 5inko,,,O nekim zajedniikim karakteristikama raznih programatskih estetika u odnosu prema umjetnidkom stvaralaitvu", Izvanredni plenum Saveza knjiievnikajfugoslavije, Izdanje Saveza knjizevnika Jugoslavije, Beograd, 1955, str.84. F >q 3 fr N J 101

.O v - z,6 D t02 Formulacija Doilo je vrijeme, da se vei jednom kal.e karakteristidna je vi5estruko: ona zapravo u malom otkriva jedan Zivotni stav.zamarksistidkog intelektualca Sinkovog tipa nisu sva vremena ista, tj. stanje slobode u nekom drustvu promenljivo je, a - ravnaju6i se prema prilikama - intelektualac govori ili iuti. U tako formulisanom Zivotnom stavu, koji je svakako razuman aline izralava hrabrost, intelektualac moze saduvati moralni integritet i iutanjem. Smisao Sinkovog stava ipak je drugadiji: on naime ne progovara posle godina iutanja. Prema njemu, intelektualac govori D svakom vremenu. Moralne te5ko6e za intelektualca nastaju onda kada, orijenti5u6i se prema,,duhu vremena", govori prema oiekivanju vremena. Ako je,,duh vremena" takav da se odekuje laudacija Sovjer skog Saveza tli razrada doktrine socrjalistidkog realizma i ako intelektualac svoja znanja i talenat stavi u sluzbu upravo takvih odekivanja, odigledno je da se na tim osnovama ne moze graditi bilo kakav konzistentan individualni moral intelektualca. Jer, kad se promeni,,duh vremena", menjaju se i odekivanja vremena: 5ta intelektualac treba i Sta ne bi trebalo da govori. Opravdano je pretpostaviti - premda'ie to zvudati cinidno - da intelektualac koji se rukovodi Sinkovim Zivotnim stavom moze proziveti ditav Zivot, a da ne kaze neito 5to misli da je tadno, i to prosto zato Sto smatra da nije tome vreme. Takvom intelektualcu - da nastavim ovo uslovno zakljudivanje - moglo bi se dogoditi da prozivi:'zivot govoreii stvari u koje lidno ne veruje. Na to bi se moglo'<iilgovoriti da su kategorije poput individualnog morala intelektualca i lidne uverenosti u ono Sto tvrdi zastarele i da pripadajujednom drugom svetu, da je komunistidki intelektualac drugadijeg kova, da se ravna prema drugadijim zahtevima... Na to nema odgovora, bas kao Sto nije umesno prigovarati nekome na izboru Zivotnog stava. Jedino je moguie tkazati na vrstu te5ko6a, ukoliko se one mogu predvideti, koju za sobom povladi odreden izbor. Izbor Zivotnog stavaje najde56e u vezi sa dominantninz duhom vremena - moze se prihvatiti, ne prihvatiti, odbiti. Oni koji ga odbijaju predstavljaju, prema tome, marginalni duh vremena. Istorija kazuje da dominantni duh vremena moze postati marginalni, i obratno: da marginalni duh vremenamole da postane dominantni. To je prvi krug zakljudivanja. U drugom, unekoliko suptilnijem krugu zakljudivanja trebalo bi da kazem da ne postoji marginalni duh vremena kao celina: postoje samo marginalni duhovi vremena. Prema tome, jedan od marginalnih duhova vremena zaista mole

postati dominantni; medutim, nikada- tako bar dosadasnje iskustvo kazuje - svi marginalni duhovi vremena ne mogu postati dominantan duh vremena.'-' Marksistidka estetika je,.izmisljotina, legenda stvorena poslednjih decenija staljinske epohe u Sovjetskom Savezu". Marksistidkolenjinistidka naudna estetika, istide Sinko, stvorena je kao nadgradnja stanja u kojem su,,umjetnost i umjetnidko stvaranje bili podrzavljeni" pa je,,nastalo jedno apsurdno stanje rukovodenja umjetnosiu".'u To ie samo po sebi tadno. Medutim, Sinko ispuita iz vida da je osnov za,,rukovodenje umetno5du" nadelno isti kao i za centralno ekonomsko planiranje - uverenje da je marksizam definitivno resio,,tajnu istorije". Vlast koja se rukovodi malksistidkim saznanjima, buduii uverena da je eliminisala domen neznanja, polaze pravo da naudno rukovodi najraziiditijim podrudjima. Sve dok u marksizmu postoji epistemoloski maksimalizam (,,Tajna historije je rijesena", uskliknuo je Sinko koju godinu ranije), postoji i osnova da vlast inspirisana marksizmom polale pravo da rukovodi svim oblastima dru5tvenog Ztvota, a ne samo ekonomijom ili umetno5du. Prema tome, neophodno je staviti u pitanje epistemolo5ki maksimalizam marksizma da bi se izveo konzistentan odgovor zamisli marksistidke estetike. Ako je i tadno da Marks, Engels i Lenjin nisu ostavili nikakvu estetiku - mogao bi s pravom odgovoriti neko od drugadije raspolozenih marksista - to jos ne dokazuje da marksistidka estetika nije mogu6a. MoZe se argumentisati - to se cesto i dinilort - da njihov genije prosto nije stigao, zaokupijen vaznijim zadacima za dovedanstvo, da se pozabavi pitanjima estetike. A u njihovom delu postoje jasne naznake za budu6u estetiku koja bi se mogla izgraditi, itd. 8. Sinko ne dovodi u pitanjepistemolo5ki maksimalizamarksizma. Prema Sinku manje blagonaklon ditalac mogao bi dodati: '' Voleo bih da ditalac shvati ovaj pasus kao diskretnu pohvalu marginalizmu - njegovom skepticizmu i sumnjidavosti u odnosu na dominantni duh vremena. l6 E. Sinko, Naved. delo, str. 89. r? Npr. A. Lefevr, Prilog estetici,kultura, Beograd, 1957 (sa vrlo dobrim predgovorom D. M. Jeremi6a). o F,q ) O = r N o J 103

'9 o v >6 z xa 104 za to jo5 nije bilo do5lo vreme. Ali, ako je njegova analiza zatajlla u tom delu, ona je dosla do punog izrazat drugim segmentima. Uz KrleZu i, kasnije, Nikolu Milo5eviia, Sinko ie rekao srvari koje su se odve6 retko dule u na5oj poratnoj kulturi, toliko retko da je to simptomatidno. On je, naime, ukazao na zajednidka obelezja,,programatskih estetika" staljinizma i nacionalsocijalizma. Premda nije najsreinije odabrao svoje kljudne termine - izraz,,programatska estetika" mozda je bolje zameniti izrazom,,normativna estetika"; drugi kljudni izraz,,program estetike", s obzirom na ono Sto Sinko pod njim podrazumeva,bez teskoia se moze zameniti izrazom,,poetika(umetnika)"- ipak je jasno Sta se tvrdi. Autor najpre povladi razliku izmedu pojmova programatska estetika i program estetike. Pod programom estetike ima na umu,,lienu estetiku" umetnika, njegov,,estetski program" koji je odreclen lidno5du; umetnikov Zivotni opus ostvaruje se po,,zakonima njegove licnosti njegove epohe".r8 Programska estetika, nastavlja Sinko definisanjem svog drugog kljudnog pojma, na kojem Ce zasnovati svoju analizu,,,nije program koji nastaje kao rezultat umjetnikovih dozivljaja i stvaraladkih teznji i potreba, nego program koji je izvana autoritativno nametnut umjetnidkom stvarala5tvu radi toga da se udovolji vjerskim, odgojnim, ekonomskim, odnosno politidkim i propagandistidkim potrebama". I jos:,,programatska estetika dala bi se definirati tako, da se ne smije i ne moze prepustiti umjetniku izbor teme i nadin njenog oblikovanja:urnjetnidkih osr varenia"le. Premda Sinkove redenice nisu besprekorno formulisane, razumljivo je ono Sto Leli dakaze: programatskom estetikom ukinuta je autonomija umetnika i umetnosti, umetnicima je osporeno pravo da u pitanjima umetnosti imaju poslednju red. U gradanskom drustvu, koje je razvilo 6itav sistem najra2liditijih ljudskih prava, nesporna je autonomija umetnika i umetnosti. Istina je da je ona postignuta preko institucije trzi5ta, a ona, sa svoje strane, podrazumeva odreden stepen slobode.2o 18 Isro, str. 76. t9 Isto,str.'77. 20 O tome videti: N. Pevsner, Academies of Art. Past and Present, Cambridge at the University Press, 1940, narodito stranice 13+139, gde autor izlalerazlike izmedu francuskih pod Lujem XIV i Lujem XV i holandskih slikara. Francuski slikari su imali visok ugled i materijalno obezbeden Zivot, ali su Eo morali da plate slobodom; holandski slikari su imali slobodu, a ostavljeni su neimastini i preziru.

Pred antistaljinskim komunistidkim intelektualcem stoji zadatak da se ponovo bori za autonomiju umetnosti umetnika. On 6e i voditi tu borbu, pod najrazliditijim zastavama - od one,,natrag pravom Marksu" do one,,nema socijalizma bez demokratije i slobode" - ali v palljivo izbegavanje da tu borbu protumadi kao borbu za jednu od standardnih, prozaidnih gradanskih sloboda. Otuda sve borbe marksista zaovtj ili onu slobodu, ako se interpretiraju u adekvatnom istoriiskom kljudu, ne predstavljaju ni5ta novo: to su borbe za uvodenje'' klasidnih gradanskih sloboda. Programatsku estetiku egzemplarno je izlolio Platon u D. iavi:,,glavna karakteristika svih programatskih estetika jest imperativni zahtjev, da o sadrzaju i obliku umjetnidkog stvaranja odluduju odgojne i politidke potrebe drzave i da se time umjetnik reducira na politidko-pedagoskog funkcionera dr'zave, komu je najvazniji zadatak da pomaze vlastima pri odgajanju dobrih i uravnotezenih gradana"-. Platon je,,zaista izradio prototip teorije programatskestetike'"'. Sinko nije otisao i korak dalje, koji se obidno pravi: u DrZavi videti politidki poredak - totalitarni - koji 6e biti ostvaren u XX veku. On ukazuje na slidnosti izmedu staljinistidke i nacionalsocijalistidke estetike, na slidnostizmedu dru5- tvenih poredaka, ali mu nedostaje jedinstven pojam kojim bi ta dva poretka obuhvatio. Polemiika vrednost Sinkovog upuiivanja na slidnostizmedu Timofejeva i nacionalsocijalistidkog shvatanja knjizevnosti neosporna je:,,svaka programatska estetika, dakle i nacionalsocijalistidka, smatra knjizevnost i svaku umjetnost ideologijom koja je toboze duzna.pomodi bovjeku, da upozna Zivot i da^u njemu dj eluj e " "o. Izr az,,p omoii doveku " potide od Timofej ev a.'-' Prvo zajednidko obelezje staljinistidke i nacionalsocijalistidke estetike jeste Sto svu umetnost shvata kao ideologiju. Drugo '' U nekim dru5tvima rei je samo o obnavljanju sloboda koje su vei postojale pre komunistidke vlasti. 22 Isto.str.78-79. F 23 Isto,str.79. 2a /sro, str. 80-81. 25 N.koliko stranica ranije, u tekstu Marka Ristiia, kaze se:,,mnogostruka funkcrja knjizevnosti svodi se na jedno: DA POMOGNE eovgxu. Da mu pomogne da se snade i da se natle." -,,Varijacije (ili teze) o funkciji knjizevnosti i o drustvenoj odgovomosti knjizevnika", -fzvanredni plenum..., str. 74, isticanja u citatu M.Ristii. N 105

.U v >a zajednidko obelezje na koje ukazuje Sinko leste, kako bismo mr to danas rekli, svojevrsni estetiiki populizam. On beskompromisno nalale umetniku da sluii narodu, da stvara za mase, jer. prema programatskoj estetici,,,umjetnik zasluzuje dalivi samo onda, ako se dokraja_odrede svojih intimnih, individualnih umjetnidkih inspiracija"." Ili, prema jednoj efektnoj formulaciji Derda Lukada,,,ako se umetnici odreknu individualizma i subjektivizma podrumske rupe vrste Dostojevskoga"." Tamo gde vlada estetidki populizam nestaje umetnost. Sinko odbacuje alternativu narod ili umetnost, a taj dvor raspliie jednim pasusom:,,mi smo za slobodu umjetnidkog stvaranja, ali ne zato Sto bismo se odnosili aristokratski indiferentno prema potrebama narodnih masa, nego zato 5to smatramo da se solidarnost s narodnim masama ne sastoji u tome da se umjetnost,prilagoduje' zaostalosti masa. ni u tome da se,egzotidna' zaostalost romantidno njeguje, Stovi5e konzervira velidanjem i kultom folklora. Bai zbog na5e solidarnosti s narodnim masama, ne iemo da se na5a umjetnost obraia,masama'; ona se obra6a 6ovjeku. jer ga i onda kad se on pojavljuje kao dio mase, po5tuje kao sebi ravna, kao suvereno bi6e. Umjetnost,za mase' nije umjetnost. Postoji samo umjetnosl. Parola,umjetnost za mase' diskriminacija je i mase, i umjetnosti."28 Premda sam istide da se Leniin niie smatrao komoetentnim u pitanjima estetike. i Sinko, poput Tim;fej eva.razlale Lenjinova gledist ali s ambicijom da pokaze kako ga Timofbjev pogre5no tumadi, tj. falsffikuie ga. Do svojevrsnog rata citatima do5lo je zbog toga Sto su obe strane prihvatile iste autoritete - Marksa, Engelsa i Lenjina, a kao nesporan period sovjetske vlasti uzimane su godine do Staljinovog uspona. Sinko tako istide da,,za vrijeme Lenjina i jo5 godinama nakon njegove smrti nije postojala nikakva programatska estetika i nikakva sluzbena marksistidko-lenjinistidka nauka o pravilima,ispravnog' umjetnidkog stvaranja" i potom, u prilog svqoj tezi, cilira stav iz poznate rezolucije CK- SKP(b) iz 1925. godine:,.partija kao cjelina nipo5to se ne moze vezati privrleno5iu ma kome pravcu u oblasti knjizevne forme... Svi poku5aji da se partrja poveze u ovom pravcu u sadainjoj fazi z,o 106 26 Isto, str.94. 2? G. Lukud,,,Slobodna ili dirigovana umetnost?",letopis Matice srpske, 1947, sv. 4,str.287. 28 E.Sinko, Navecl. delo,str.95.

kulturnog razvitka zemlje moraju biti odbadeni." Sinko nalazi da je u toj rezoluciji,,izjavljeno nedvosmisleno, da nema nikakve autorititivne i normativne naudne estetike"2e. Medutim, ni citat u Sinkovom prevodu, ako se pazljivo probita, ne tvrdi.,nedvosmisleno, da nema nikakve autoritativne i normativne naudne estetike". Kao i mnogim drugim tumadima, Sinku.ie promakla kljudna red - ograda CKSKP(b) - u sadainjoj fazi kulturnog razvitka zemlje. Drugim redima, tadno je samo to da,,u sada5njoj fazi kultrtnog razvitka zemlje" CKSKP(b) ne prihvata, kako Sinko kaze,..nikakvu autoritativnu i normativnu naudnu esetiku". Svojom rezolucijom CKSKP(b) nije u tom pitanju vezao sebi ruke za budu6nost, tj. nrje se obavezao kako ie u istom pitanju postupati u nekoj kasnijoj fazi kulturnog razvitka zemlje. Ako se ide korak dalje, moze se pretpostaviti da je CKSKP(b) uneo tu dalekovidu ogradu upravo imaju6i na umu da bi u tom pitanju moglo doii do promene, tj. do prihvatanja jedne takve estetike. Kasniji tok stvari kao da daje zapravo takvom tumaienju. Karakteristidno je da tu ogradu, koja jasno stoji u pomenutoj rezoluciji, obidno ne uzimaju u obzir oni tumadi koji su skloni da u sovjetskoj istoriji vide dva veoma razli(ita perioda - devidanski period bolj5evidke revolucije i sovjetske vlasti koji traje za Lenjinova Livota i nekoliko godina posle njegove smrti, sve do definitivnog Staljinovog ustolidenja. Tada nastaje drugi period. Posle sukoba sa Staljinom, jugoslovenski komunisti antistaljinisti vrednovali su drugi period negativno, ali su prema prvom zadrlali nepromenjen odnos: bilo je dak pokuiaja da se staljinizam kritikuje na osnovu lenjinistidkih principa. To je fazlog zasto se Sinko iscrpno bavi pitanjem Sta je Lenjin stvamo mislio. Pri tom mu nisu od.posebne torisil Lenjinovi spisi, jer oni pre idu u prilog Timofejevu i Zdanovu, = pa se zato poziva na svoj krunski dokaz:,,za to da Lenjin nikad nije zamislio neku autoritativnu socijalistidku normativnu estetiku, F 'O najneoboriviji je dokaz njegovo drlanje i pratkidna djelatnost u ) vrijeme kad je stajao na delu sovjetske proleterske drzave. On je o vodio bespo5tednu borbu protiv proletkultovaca koji su pretendirali na monopolistidki polozaj, na,revolucionarni autoritet u pitanjima q. 3t) umjetnosti'." N J t! 29 lsto, str. 87. 30 1sro, str. 86. t07

Ta,,bespo5tedna borba protiv proletkultovaca" nije nikakav dokaz jer je Staljin vodio jo5 bespoitedniju borbu protiv njih - raspustio je njihove organizacije (kao i sve druge), a mnoge od njih poslao je u logore, odakle se nikada nisu vratili. Medutim, argument jeste Lenjinovo,,drZanje i praktidka djelatnost". Sinko se sasvim uzgredno osvrie na Marksa i Engelsa kao izvor marksistidke estetike. Za svoju tezu da je Marks ismejao,,sve estetidare svih programatskih estetika" navodi jedan primer, ne mnogo ubedljiv. Na ditaocu je da zakljudi da je Marks, ismejav5i,,sve estetidare svih programatskih estetika", bio protiv marksistidke estetike.,,umjetnici dana5nje Jugoslavije", zakljuduje Sinko,,,stoje na svjetskoj pozornici oslobodeni svih okova svih programatskih estetika". I nisu prinudeni da odbace Marksa, Engelsa ili Lenjina jer niko od njih - prema Smtu - nije zagovarao programatsku estetiku. Ali, ne5to od starih briga ostalo je i u novim Sinkovim redima:,,mislim da se tih okova nismo oslobodili zato da se nesmetano predamo djedijoj ili djetinjastoj igri rijedima i bojama, nego zato jer su nas okovi programatske estetike sprijedavali da progovorimo svojim glaqgm o svojim dozivljajima, o svojoj viziji sada5njice i bududnosti"''. Da Ii je to nagove5taj Sinkove poetike ili programatske estetike? 9. Sinkovi slu5aoci na Plenumu, medutim, videli su nejasnoie na drugoj strani. Boris Ziherl:,,12. referata druga Sinka ne vidi se da li on odbacuje ili priznaje moguinost i nuznost naudne marksistidke estetike. On tvrdi da ni Marks ni Engels ni Lenjin nisu stvorili neku naudnu estetiku, a ponajmanje neki estetski kanon gun imperativa, neku novu normativnu nauku. Mislim da je drug Sinko time rekao samo pola istine. Tadno je da ni Marks ni Engels ni Lenjin nisu stvorili nikakav sistem estetike, nalik na Kanta ili.u na Hegela. Njihov rad nije nikad ni bio izridito usmeren u tom pravcu. Ali su oni, a napose Marks i Engels, nesumnjivo tvorci jedne naudne teorije dru5tvenog razvitka, takozvanog istoriskog materijalizma, koji jedini moze da posluzi kao osnova zaizgradivanje jedne istinski naudne z estetike."e X v) I o 108 3l /sro. str.96. P B. Zihcrl,,,Rei u diskusiii", Izvanrerini plenum...,str.2l8.

Mogudnost marksistidke estetike Ziherl izvodi iz epistemolo5kog maksimalizma marksizma - istorijskog materijalizma: istmat jedini moze biti osnova zaizgradivanje,jedne istinski naudne estetike". Sam Sinko je, nekoliko godina ranije, oslanjajuii se na epistemolobki maksimalizam marksizm a obr azlagao doktrinu socijalistidkog realizma, i to kao (hegelovsko) prevladavanje gra<ianske umetnosti. Odgovaraj ui i Ziherlu,S inko se posluzio drugadijim argumentima:,,zasadane postoji ta nauka", tj. marksistidka estetika.'" Kad je rei o njenoj moguinosti r nuznosti u buduinosti, Sinko odgovara:,,nastojanje, da se disto spekulativnim putem stvore naudna pravila i zakoni umjetnidkog stvaranja, idealistidko je, a ne marksistidko nastojanje. Svako novo umjetnidko djelo osr varuje na nov nadin nesto, na naein Sto prije nije bilo i Sto bez njega ne bi bilo. Svako novo znadajno umjetnidko djelo pojavljuje se kao iznenadenje; ono obara dotadalnja estetska pravila i stvara nova." Sama umetnidka dela postavljaju estetidke kanone, a ne teorije:,,ne moze se govoriti meritorno o umjetnosti uime nekih toboznjih pravila, nego jedino na temelju neposrednog spontanog odnosa prema umjetnidkim ostvarenjima. Usto je svojstveno estetskim teorijama, pogotovo kad nastupaju sa pretenzijom naudnosti, da se ne zadovoljavaju kontemplacijom, nego pripisuju sebi i pravo na normativnost prema umjetnidkom stvaranju."'* Potom sledi eksplicitan odgovor Ziherlu:,,Ja ne priznajem mogudnost jedne takve normativne marksistidke estetike, ne priznajem ni to da bi ona bila pozeljna, ne priznajem zato, jer mislim, da svaki normativni postupak prema Zivim umjetnicima znadi sputa--- vanje i sakadenje stvaraladke snage, a time i same umjetnosti".'" To je kljudni argument protiv normativne estetike, pa i marksistidke estetike ukoliko je normativna. Zanimljivo je kako Sinko odgovara na argument u prilog moguinosti marksistidke estetike, zasnovan na epistemolo5kom maksimalizmu istorijskog materijalizma, na argument koji je i sam nekad koristio:,,marksizam je nauka o zakonima razvitka ljudskog dru5tva. Kao Sto je poznato, sam Marx je ustanovio, da druitvena uslovljenost umjetnidkog stvaranja ne znadi, da postoji neko progresivno usavr5avanje umjetnidkog stvarala5tva na isti nadin i u 33 E. Sinko,,,R"d u diskusiii", Izvanredni plenum...,str.276. Y Isto, str.276. 3s Isto,str.277. F b N 109

istom smislu, kao Sto postoji usavr5avanje u razvoju materijalnih proizvodnih snaga. Nasuprot,marksistidkim estetidarima', Marx nikad nrje mislio, da je otkrio zakone umjetnidkog srvaranja."36 Sinko se, dakle, poziva na Marksovu koncepciju neravnomemog razvoja. On mora, bar implicitno, napustiti epistemoloiki maksimalizam.zaito? Na njegov argument kako Marks nije mislio da je otkrio zakone umetnidkog stvaranja, moglo bi se odgovoriti: Marks je otkrio ne5to mnogo vaznije - zakone dru5tvenog razvitka - koji su osnova za utvrdivanje svih drugih posebnih zakonitosti, pa i zakona umetnidkog stvaranja. U tom duhu argumentile Ziherl kada govori o marksistidkoj estetici. Da bi se uspesnodbranio od tog prigovora, Sinko nema izbora: mora da, bar implicitno, napusti epistemololki maksimalizam, i to tako Sto (e,,zakonirazvitka ljudskog dru5tva" (Marksovo otkri6e) vaziti relativno nezavisno od,,zakona umjetnidkog stvaranja" (koje Marks nije otkrio). Stoga ovi poslednji, dak i kad bi bili poznati, ne bi kao osnovu pretpostavljali zakone razvitka ljudskog dru5tva. To je smisao teze o nejednakom razvoju duhovnog sfvaralaitva (umetnosti) i proizvodnih snaga. Na to shvatanje o nejednakom razvoju pozivaju se, po pravilu, oni marksisti koji Zele da istaknu relativnu autonomiju duhovnih tvorevlna. 10..i".O t v >q z,q p Antikapitalistidki duh marksizma skriva u sebi jedno obelezje koje se retko istide * stav protiv moderne. Moderni duh nije isto Sto i kapitalizam, ali se, u istorijskom smislu, na njega naslanja i ukljuduje ga kao sastavni, mada sporni deo. U obelezja moderne mogli bismo, pre svega, ubrojati sekularizaciju druitva,d. nastajanle gradanskog dru5tva sa njegovim klasidnim liberalnim politidkim institucijama (formalizacij a i indiv idualizacija politidkog prosrora; sloboda kao jednakost prava), zatim podelu rada koja vodi specijalizacijii profesionalizaciji. U duhu profesionalizma skriva se priznanje da svaka delatnost ima svoja autonomna pravila i zakone i da,,svi ne mogu sve". Ako je modemo doba donelo profesionaliaaciju nizaljudskih delatnosti, tj. op5te priznanje da se svaka ljudska aktivnost odvija t6 Isto,st.2'76 110

prema specifidnim pravilima, to je sa strane marksista videno kao parcijalizacija i znak otudjenosti. Marksistidkt zahte.v za reintegraciju lrctotalizaciju ljudske aktivnostr usmeren je, izgleda, protiv osnovnih tekovina moderne. U kontrastu sa modernizacijom koju je donelo graclansko drustvo u nizu oblasti, marksizam je nosilac '" rearhaizacije, tj. povratka na stare kultume obrasce. Kad je red o modernoj umetnosti, prvi korak bilo je njeno osamostaljivanje u odnosu na religiozne pedago5ke i druge ciljeve (u sklopu sekularizacije ili laicizacije dru5tva): umetnost moderne izborila se za pravo da se bavi vlastitim estetskim problemima. To je bazidni smisao toliko osporavane lozinke,,1'art pour I'art". Postoji vi5e nadina kako se moze medusobno poreditirazvitak pojedinih druitava (privredni Zivot, politidke institucije, kvalitet Livota pojedinca, ostvarenost ljudskih prava i dr.). Jedan od danas zanemarenih nadina jeste uporedivanje op5teg stanja kulture (sloboda stvaralaitva je samo element ostvarenosti ljudskih prava): u tom pogledu je narodito podesna umetnost jer se sa velikom precizno5du mogu pratiti i uporedivati pojedini umetniiki pokreti nastali u krilu moderne. Jugoslovenski modernisti izmedu dva rata bili su svesni tog problema, svesni zaostajanja za relevantnim tokovima na Zapadu. Polazili su od toga da je za samostalan doprinos i neprovincijalno udesie u kulturi Zapada potrebno najpre posti6i paralelnost ili simultanost kulturnih tokova u vlastitoj (nacionalnoj) kulturi u odnosu na one evropske. Moderna je donela jednu individualizovanu i, po tome, internacionalnu kulturu. Marksizam je, rukovoden svojim antikapitalistidkim duhom, odbacio politidku kulturu modeme u vidu,,burzoaskog liberalizma" i.,parlamentarne demokratije", odbacio je, kao jedan od izvora ljudskog otudenja, i podelu rada, odbacio je u osnovi i umetnidku modernu, uporno se boreii protiv formalizma, dekadencije i larpurlartizma u umetnosti. Najbolja postignuda u okviru marksistidke tradicije radunaju na sintezu umetnosti i revolucije;tt indiferentnost umetnosti prema revoluciji uzima se kao lo5 znak za samu umetnost. = t >a f A LL '' Lukad se, da ponovimo, zalaie za neposrednost izmedu umetnika i publike kakvaje negda postojala. 38 G.li6 je mi5ljenja da je,,ono doista revolucionarno imanentno samoj N o J L umjetnosti" (Estetika IV. S oru strotlu estetike, Naprijed, Zagreb, 19'79, str. 265). lll

}4,lu Jedan od jugoslovenskih marksista koji se najvise opirao formalizaciji i specijalizaciji svakako je Danko Grlii. Jedva da je jo5 ko iz njegove generacije sa toliko strasti govorio protiv posledica Sto ih je donelo moderno doba. Ovde iu se ograniditi na Grlideva razmatrania tri podrudja: filozofije, estetike i umetnosti. Pre svega, antimoderni duh s prezirom gleda na izraz,,podrudje",,,oblast".,,naudna(ili filozofska) disciplina" itd. 3e Modema je doveku donela samo otudjenje,i protiv toga se treba boriti svim sredstvima. Grlii s prezirom govori o,,specijaliziranom strudnom radu" u filozofiji i o,,respektabilnoj ueenosti" koja se u tom kontekstu javlja. Za(to? Evo razloga:,,nijema prema prijelomnim pitanjima dovjeka Sto progresivno rastu, u suvremenom kvantificiranom svijetu do enormnih razmjera, odi5iena od svih protivurjednosti koje bi imale bilo kakve korelate u antinomijama realnosti, ova Skolska, logicizirana filozofija postaje toliko formalistidka da je preokupirana jo5 samo samom sobom i da se uvijek iznova primjenjuje jos samo na sebe samu".4 Posmatrana iz, kako bi marksisti rekli, gradanskog horizonta, situacija izgleda drugadije: reklo bi se da se filozofija - bar ona koju Grlii napada - pomirila sa dinjenicom da se,,prijelomna pitanja dovjeka" u modernom drustvu re5avaju na drugim mestima, a ne u filozofiji. Posao filozofije u novoj podeli rada nije da re5ava ta pitanja. Da li ta pitanja progresivno rastu ili se neka ipak re5avaju - to je dinjenidno pitanje. Da je savremeni svet kvajrtifikovan, to je tadno ukoliko se ukazuje na specifidnu ulogu moderne nauke u tom svetu. Ono Sto, izmedu ostalog, savremeni svet prozima modernim duhom jeste uloga nauke i tehnike. Tu ulogu moderne nauke ne odbacuju svi revolucionarni marksisti - i to je jedna od retkih tadaka u kojoj oni prihvataju modernu. Grlii je tadno uodio da se taj duh formalizacije i specijalizacije - moglo bi se re6i: duh moderne - ne javlja samo u filozofiji, nego da je to obelezje kulture uopite, a posebno umetnosti:,,kako, na primjer, shvatiti najmorbidnije izljeve u,novim' likovnim sredstvima, u plehu, Licama, kosi, zguzvanim i slijepljenim ostacima gvolda, ili,stvarala5tvo' pomodu automata za proizvodnju slika, z 'o 112 s,,jcdno je, naime, o<l bitnih txlrcdcnia tog novog misljenja cla su mu nc samo strana podruija i discipline ncgo i to da u svakom problemu vidi i svc drugc problcme, u svakom historijskom odreclcnju duha iitavu povilest, a u svakom svom stavu ukupnost svih svojih napora..." (D. GrliC, Esterika N,str.234.) a D. Gdie, IJmjetnost ijilozofi.ia,mladost,zagrcb,lg65, str. 13.

doli kao preferiranje onog kako onome ita".o' Tu okolnost tumadi kao izraz krize humaniteta i suprotstavlja se formalizaciji u umetnosti. Da se upravo taj proces u umetnosti moze i drugadije shvatiti, pokazuje jedan rad Jovana Hristiia, u kojem se to kakt, taj tehniiki nivo ili umetnidka tehnika tumadi kao,,prava epistemologija umetnosti".42 Moderna umetnost je, prema Hristiievom mi5ljenju, ogranidila predmetni nivo, ogranidila je dulnost"-'; epistemolo5ki okvir realizma u umetnosti odre<ienje slikom sveta klasidne fizike. S druge strane, savremena je umetnost pokazala da,,vernost predmetu nije nikada bila ambicija umetnosti".a,,ne postoji jedna priroda koju svi umetnici u svim vremenima vide. Koliko ima umetnika, toliko ima i razliditih priroda", pi5e Hristii.as Umetnik ne izralava svoje misli u materijalu, ar misli u materiialu - slikar u bojama, pesnik u redima.ft Upravo ta okolnost daje presudno znadenje onom kako u umetnosti. Slikar ne slika ono Sto vidi nego ono Sto moze da naslika. Tu velflinovsku misao Hristii varira tako Sto kaze, jo5 preciznije, da crtad,,vidi samo ono Sto je olovka u stanju da iztaz ".q Misao o umetnosti kao samopotvrilivanju doveka je,,svakako najvi5e 5to je jedan filozof uspeo da kale o umetnosti", kaze Hristii i, verovatno nehotidno, postize fini efekat ironije: naime, pokazuje se da ta, dak,,vrlo lepa" filozofska ideja, zapravo nije tadna. Hristii predlaze da se ona precizira tako Sto ie se reii da je umetnost samopotvrdivanje doveka, ali doveka sa olovkom u ruci.48 Misao o umetnosti kao samopotvrdivanju doveka odvela je Danka Grliia u drugom pravcu. Poriduii potrebu formalizacije u umetnosti, on se prirodno okrenuo onom,,sta" u umetnosti. Prema Grliiu, Iikovna je umetnost sama u sebi, kako bi zadobila,,ozbiljnog" doveka,,,postala neozbiljna" i samu sebe,,degradirala al 1sto, str. 13. 42 J. Hristii,,,O spccifidno cstetidkom", Jr tgoslovenski tasopis zu.filoatftju isoc iologij u, 1957 (D, br. 2-3, str, 73. 4 Navetl. tlelo,str. 69. 41,f(), str. 68. as Isto, str.74. 6 Istu, str.73. q lsto,str.74. I Isto,str..74. a_- F 'q a r N J I! il3

na zabavu", ato zato da bi,,razbila ovu standardiziranu sivoiu i potresla umornog, bezosjedajnog Evropejca svojom morbidnosiu".o'grli6 poziva umetnika na obrat; taj obrat stavlja u izgled umetnosti umetnicima, umesto potpune bespotrebnosti (u kapitalistidkom svetu), da postanu,,vapijuia potreba",,ne5to bez dega bi Zivot postao toliko besmislen da bi ga uopie bilo nemogude Liv1etl". Grli6ev poziv na obrat ukazuje i na ulog:,,nije uopie vi5e u pitanju ova ili ona interpretacija ljepote, nije vi5e u pitanju bilo koja estetska, kontemplativna, teoretska pozicija, danas je, na rubu bez dna, u pitanju ne5to_mnogo veie: sama moguinost egzistencije ljudskog u dovjeku".''.c) t!4,q o z 'q 114 ll. U obrazlolenju obrata Grli6 se sluzi onim argumentima koje upotrebljava i Focht (u fazi sadrzajnestetidke koncepcije). Do slidnog rezultata - potpuno suprotno duhu moderne umetnosti - dolazi i Grlii propisujudi u kojem bi smeru umetnostrebalo da se okrene. Prema njegovom misljenju,,,istinska umjetnost mora stajati otvorena prije svega prema samom ljudskom, tj. umjetnidkom u umjetnosti, a pitanje o smislu umjetnosti mora umjetniku postati prvim i jedinim umjetnidkim pitanjem. Tako umjetnost(i) postaje odjednom irelevantan stil, Skola, tehnika, figurativnost ili apstraktnost, StaviSe uopie sve Sto bi kao formalno Ktedstvo trebalo daizrazi ne5to Stoje bitno nadredeno nadinu kakoje to eksphcirano."'' Ovim redima jedva da je potrebaneki komentar. Ako je za samu umetnost irelevantno pitanje stila i tehnike,onog kako, sasvim je prirodno Sto se estetici ne ostavlja ma kakva uloga. I kod Grlida se mogu videti izvesni znaci iracionalizacije marksizma. Ovo je za marksiste jedan veoma osetljiv izraz.da ne bi bilo ma kakvog nesporazuma, izjavljujem da je za mene iracionalizam jedan deskriptivan termin. Za marksiste je on jedan normativan pojam,i to veoma jak, sa neugodnim konotacij ama. za izvesne marksiste, iracionalizam je, pak, sinonim za mrainja5tvo i bogoiskateljstvo. Pozadina njihovog stava je deklatarivni, ubedeni racionalizam i ateizam. nikako skepticizam. o' D. Gtlii, IJmjetnost i.filozofija, str.27 50 /sto, str. 28. sl,isto, str. 28.

Grli6 stavlja u zadatak umetnosti da, radi popravljanja svog marginalnog statusa, izrazi,,neito Sto je bitno nadredeno nabinu kako je eksplicirano".zapalljivu interpretacrlu Danka Grli6a neophodno je citirati ga:,,to,neito' u sebi neprimjereno bilo kakvoj racionalnoj definiciji koja bi mogla iscrpsti njegov sadrzaj, tako imperativno u ovom vremenu name6e nuznost svoje egzistencije da se umjetnidki credo ne moze vi5e nalaziti na nekim perifernim preokupacijama. intimnim trenucima, plahim stilskim robinzonijadama, toplini tona i duhovitoj povrinoj igri koja svoj raison d'erre nalazi u potrebi da se uljep5a, ispravi, dotjera, harmonizira, ukrasi ili na trenutak zaboravi kruta stvarnost. Ne, umjetnost ne moze vise biti brjeg od stvarnosti, ona je danas stvarn4a. prisutnija od svake tzv.,prave' svakodnevne stvamosti i njen bitak postaje pravim bitkom svij-eta. Jer Sta bi vise i totalnije od nje moglo tzraziti ljudskost?"" Grlii je nepoverljiv prema bilo kakvoj racionalnoj definicrji, dakle prema racionalizmu, dakle prema nauci, dakle prema teoriji, dakle prema estetici, dakle prema marksistidkoj estetici. Nov umetnidki credo je nespojiv sa racionalizmom. Tamo gde poride tradicionalni umetnidki credo (periferne preokupacije. intimni rrenuci, plahe stilske robinzonijade, toplina tona i duhovita povr5na igra koja ulep5ava, ispravlja, doteruje. harmonizuje, ukra5ava). Grlii doseze stilistidke vrhunce. Prst opomene -,,umjetnost ne moze vi5e biti bijeg od stvarnosti" - prihvatio bi svaki socrealistidki teoretidar, pa i ideolog. Taj isti ideolog, medutim, svakao se ne bi slozio bar u dve tadke sa Grliiem: on bi odbio da prihvati da pod kapom nebeskom postoji bilo Sta Sto bi bilo neprimereno racionalnoj definicrlijer bi to priznanje znadilo, ni manje ni vise, uvredu njegovoj dijalektidkomaterijalistidkoj nauci. Potom, on svakao ne bi mogao da primi Grliievu tvrdnju o umetnosti stvamrjoj od svake stvarnosti, pogotovu.,nase", a,,pravi bitak svijeta" tralio bi na drugoj = strani, vel'ovatno u mudrom vodstvu, Partiji. Samom Grliiu je promakla o jedna F nedoslednost, za koju verovatno ne bi mnogo mario, jer je,q red o - logici. Naime, logiiki se iskljuduju dve njegove tvrdnje: ako se kai.e da umetnost,,ne moze vi5e biti bijeg od stvarnosti", onda se pretpostavlja da je ona to bila, q. da je belalaod stvarnosti, '! i da je, samim tim, bila ne5to razlidito od stvarnosti. U drugoj o N tvrdnji se kaze da je ona,,prisutnija od svake tzv.,prave' svakod- J q "' Isto,slr.28-29 (esej,,za umjetnidko u umjetnosti"). I l5

'U >q o z 'o ll6 nevne stvamosti", da je dakle i ne5to vise od obidne stvarnosti, tj. stvarnija je od same stvarnosti:,,pravi bitak svijeta". Autor tih tvrdnji ima dve odstupnice: prvo, moze reii da stvarnost (u prvoj tvrdnji) nije isto sto i,,obidna" stvarnost (u drugoj tvrdnji). Pode li tim putem, trebalo bi da, u najmanju ruku, pokaze u demu se razlikuju te dve stvarnosti, i od kakve stvarnosti umetnost beli'zapravo. Drugu odstupnicu predstavlja implicitna vremenska specifikacrja:,.umjetnost ne moze vise biti [kao Sto je dosad bila - prim.d. B.l bijeg od stvarnosti, ona je dana stvarnija itd". Ali, i tu postoje te5ko6e: ako je umetnost danas stvarnija nego svakodnevna stvarnost. demu onda Zalopojke na njen formalizam? Ili je red o umetnosti koja bi trebalo da danas bude stvarnija od stvamosti'j Da bi se razumeo kontekst epohe u kojoj je Grlii pisao, ali i smer njegove misli, ne bi trebalo mimoiii ili preiutati ona mesta koja danas ne zvude odvei privladno:,,moguinost pune otvorenosti prema istinski ljudskom dozivljavanj umjetnidkog stvaralastva ostvaruje doista tek revolucionarno razdoblje".''' I on je bio metlu onima koji su, u duhu najbolje marksistidko*lenjinistidke tradicije, konstatovali zalazak gradanstva, te da prisustvuju propadanju.jednog svijeta bez perspektive".sa Grlii pise:,,danas je npr. od burzoazije toliko proklamiranu slobodu stvarala5tva u umjetnosti, taj conditio sine:qua non umjetnidkog, moguie ostvariti u punom smislu tek zbiljskim prevladavanjem graclanskog drustva.,zivieti u dru5tvu i biti slobodan od dru5tva nije mogu6e. Sloboda burzoaskog knjizevnika, slikara, glumice. samo je maskirana zavisnost (ili zavisnost koju licemjerno Zele da maskiraju) od kese s novcem, od podmiiivanja, od tzdrlavanja.' (Lenjin)"." Ne sludajno, on s odobravanjem citira Lenjinove poznate misli, a socijalistidkoj revoluciji stavlja u zadatak da,,demaskira tu licemjernost slobode".'" Specifidnost socijalistidke slobode Grlii vidi - tumadeii KrleZu - u tome Sto odbija da,,pod firmom slobode" odobri,,punu moguinost razvoja upravo onim snagama i pojednicima koji su uvijek organski mrzili slobodu"." s3 /sto, str. 76. sa Isto,srr. 125. 55 /sto, str. 76. "' Isto,str.77. 57 lsro, str. I 65.

Drugim rebima, nema slobode za neprijatelje slobode. Tu lozinku poznaju mnogi revolucionari. a ona je imala pnstalice i medu.; u-eoslovenskim marksi stima. Svoj pojam slobode, istovetan sa socijalistidkom slobodom, Grlii je dosledno sproveo i kad je u pitanju umetnost:,,prividno slobodnoj, u stvari s hiljadu najbanalnijihniti prikriveno ve zanoj umj etno sti graclanskepohe tek revol uc ij a suprotstavlj a stvaralaeku umjetnost, koja je otvoreno povezana uz najhumanije, a to zna(i _i. naj slobodnije, najprogresivnij e snage i ideje suvremenog svijeta" ;'n Posmatrano iz ovog ugla, moglo bi se reii da estetika odgovara umetnosti gradansk epohe; stvaralaikoj umetnosti revolucije estetika vise nije potrebna. utoliko pre Sto je takvoj umetnosti, kako smo videli, nevazno pitanje o stilu i tehnici:,,estetika, kao i svako zanatsko poznavanje umjetnidke materije, postaje tako u stvari prolegomena za dokinuie svake estetike, i to bi joj mogao biti jedini racionalni cilj i smisao".5" Grli6 je najiscrpnije od svih jugoslovenskih marksista obrazlagao program dokidanja estetike. Pri tom se oslanjao na nekoliko me<lusobno nezavisnih izvora. Nideovo stanoviste, za razliku od recimo Todora Manojlovida, protumadio je kao antiestetidko (,,kod Nietzschea doista nije rijed o es-tetici"d'); drugi izvor poricanja estetike je Hajdeger (Heidegger)n' i treii, najvazniji, marksizam. Redju, za Grliia je estetika nestvaraladki pristup umetnidkom stvarala5tvll, pazato,,ne moze nikad doprijeti do izvora umjetniikog djela"."' Estetika kao znanje o umetnosti je,,samo post festum kontemplacija" o umetnosti. Te misli je Grlii sistematizovao i ponovio u svojoj detvorotomnoj Estetici,posebno u detvrtoj knjizi: S onu stranu estetike. Marksizam pretpostavlja umetnost estetici; zagrliia bi,jedina istina estetike bila niezino dokidanie u umietnosti kao sukusu samog Zivota".o3 Kao Sio se sam Zivot ne da uhvatiti u = racionalne 58 f 1sro, str.78. 59 o lsro, str. I 56. fl) 1sto, str. 82. n' Vid. D. Grlii,,,Neki tenreljni problemi suvremenestetike", Prz"ris, N 1970 (VII), br.3, str. 357-358. J L 62 lsto,str.35g. 63 D. G.lii, E r etika llr, str.273. ltl F

kategorije, tako se ni umetnosti ne moze pristupati posredstvom estetidkih kategorija. Neprimereno je umernosti prisrupati neumetnidki, a to estetika upravo dini - zakliuiuie Grlii. 12..Q x v z,a o ll8 Na te i slidne argumente dao je uverljiv odgovor, izmedu ostalih, Zlatko Posavac. Pre svega, estetika ne Zeli da bude umetnost; ona ne Leli ni da bilo Sta menja u umetnosti.* Argumentaciju svojih oponenata Posavac je korektno sazeo na sledeii nadin:,,bitna struktura umjetnosti karakterizira se kao iracionalna; znanost, pa prema tome i estetika kao racionalna. PokuIa li se umjetnost (dakle iracionalno) udiniti predmetom znanosti (dakle racionalnog) mogu6e su samo negativne konsekvencije: iracionalnost je neuhvatljiva racionalnim, racionalno uopie ne dosize iracionalno, ili, ako ga dosize, racionalizira gairazata prvobitnu strukturu, pa nema pred sobom ono 5to trali,iracionalnost, nego samu sebe, racionalnost; postupak nikakvom pazljivo5iu ne pogada bit umjetnosti, ona mu neprestano izmide. Pri tome se pod iracionalnim privida nelto dinamidno, toplo, Zivo. bogato i suptilno, neponovljivo. pokretno i konkretno, a pod racionainim nesto statidno, hlaclno i mrtvo, shematidno, siromasno, nepokretno i apstraktno. Slijedi gpravdana logika zakljudka: estetika kao znanosr o umjetnosri nijjmoguia. [...] Refleksija o fenomenu umjetnosti nrje moguia, svaka je estetika unaprijed neprimjerena."'" Za vrednost Posavdevog protivargumenta nije od presudnog zna(aja to 5to se opredeljuje u prilog estetici shva6enoj kao nauka o umetnosti. Posavac odigledno nije sklon da uvazi dobro poznate Kantove razloge o tome za5to je nemogu6a nnuka o lepom, a da je pri tom estetika ipak mogu6a. Stanovi5te koje opisuje posavac i protiv kojega polemi5e zastupaju najrazliditiji mislioci - od protagonista.modernizma do tradicionalista i konzervativaca, od romantibara do revolucionara. Svoj odgovor podinje jednim zapai.anjem o stavovima po kojima umetnostranscendira moguinost znanja. Marksista Posavac kai.e da su ti stavovi iedva ozbilino obra- & Z. Porurur,,,Moguinost i nemogudnost estetike.., Savremenik, 1962 (VIII), br. 6,str.521. 65 Z. Poruvu., Naved. clelo,str. 523.

zloleni danas i svode se, uglavnom, na ovo:,,...sva visokoparna znanstvenaparatura estetike ne moze udiniti ono Sto dini, vrijedi i znadijedan jedini konkretni, Zivi i puni umjetnidki dozivljaj. Dodaje se: ne moze ga nadomjestiti. Sasvim tadno. U tome nema nideg zadudujuieg. Estetika niti hoie niti moze nadomjestiti umjetnost ni bilo_koji dio njenog stvarnog procesa: kreacije, djela, dozivljaje." '' Kljudni argument Posavca tede ovako:,,ako uopie ne5to znamo, a jo5 vi5e izridemo o iracionalnom,proizlazi to iz racionalnog. Izredi samu moguinost iracionalnog - kao pretpostavku makar - moguie je samo racionalno, tj. na osnovu suvislog, logidkog mi5ljenja r isto takvog sintaktidki razumljivog tzricanja. Za ljudski odnos prema svijetu posve je jasno da interpretacija bilo kakvih,iracionalnih' struktura ima neki smisao jedino u uskoj vezi s racionalnim. JoS vi5e, da je svaka struktura - neinterpretirana - iracionalna i da tek interpretacija pridonosi karakter racionalnog, ali da sama iracionalnost ne moze biti mi5ljena kao iracionalnost bez racionalnog; i ne samo mi5ljena, nego naprosto nije mogu6a i nema nikakvog smisla bez odnosa i najuzeg kontakta sa racionalnim.'"' Posavdev argument je moderan u dve tadke: prvo, operi5e sa pojmom diskurzivnosti (,,sintaktidki razumljivo izricanje") i, drugo. uvodi pojam interpretacije. 13. Teorija otudenja u estetici koris6ena je i pre diskusije na Bledu, ali su sve implikacije tog stanovista razvijene tokom Sezdesetih godina, a njen najimpozantniji rezultat svakako su detiri toma Grli6eve Estetike, objavljena tokom sedamdesetih godina.ipak tu struju u marksistidkom misljenju o umetnosti nije moguie svesti samo na teoriju oturlenja. Nesumnjivo je da kategorija otudenja igra vrlo vaznu ulogu u njenom gledanju na umetnost. Medutim, ta je struja marksistidkog misljenja o umetnosti prihvatila isto tako i zahtev za ii't'otom kao umetniikirn delom."n >q ffi lsru,str.523-524. 67 Isto.str.525. tr,,to.1. [Marksovl zahtjev da se ostvari takav Zivot, u kojem bi dovjek umjetnidki Zivio. Mi vei i danas Zivimo i bar donekle mozemo da Zivimo sa umjetnoiiu ili 14 umjetnost, ali ne i a umjetnosti" (M. Kangrga,,,Marksizam i N o J I l9

'9 u o z,q ) 120 To stanovi5te doslo je do izraza mozda prvi put u radu Milana Kangrge, izlozenom na sarajevskom savetovanju 1959. godine. Kangrga je medu prvima, ako ne i prvi, istakao lozinku,,priblilitilivot umetnosti!", i to polemi5uii sa socrealistidkim,,pribliziti umetnost Zivotu". U tom je tekstu on formulisao nadelo koje ie biti vode6e u jednom estetidkom krugu:,,sam Zivot mora da se priblizava umjetnosti, tojest da se uzdigne na nivo umjetnidke ideje, kako bi dovjek mogao umjeuiiki iivjeti, Sro znadi Livjeti u istini. nesputano i slobodno''. Da Jeremiieva opaska kako umetnidka dela ostaju bez imanentne analize kod teoretidar ahjenacije odnosno teoretidara odraza nije bila bez osnova, moze se zakljuditi iz egzegeze stanovista teoretidaralijenacije, na primer. Evo kako eminentni teoretidar alijenacije Milan Kangrga karakterise umetnost. Prema njegovom misljenju,,imanentna i bitna tendencrja umjetnosti kao umjetnosti nije ni konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi, ni puka kopija ili shema Livota, ni njegovo prikazivanje ljep5im od faktidkog u duhu zadovoljavanja publicistidke i bilo koje druge ogranidene potrebe, ali isto tako ni puko odrazavanje opstoje6eg i danog, jer to bolje i sistematiinije dini znanost, nego ljudski duhovni i praktidki. dakle bas Zivotni i stvaraladki i uvijek iznova originalni, samosvojni i nezamenljivi napor da se taj iivot uistinu uiini tjepiim i punim smisla, da se iz temelja izmijeni, pa dakle da.ge izmijeni, i to prije svega i na prvom mjestu, ono stanje, koje,ernemoguduje, spredava i ne dozvoljava da umjetnost bude upravo to proizvodenje ljep5eg i humanijeg svijeta".to Podnimo egzegezt tako Sto 6emo uoditi triladu: umetnost-zivot-svet (A-B-C). (Al) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti - nije konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi; - nije puka kopija ili shema Livota1' - nije prikazivanje Livota lep5im od faktidkog u duhu zadovoljavanja publicistidke potrebe; - nije prikazivanje Zivota lepsim od faktidkog u duhu zadovoljavanja bilo koje druge ogranidene potrebe; estetika", Naie teme, 1960, br. 2, str.209). 6e M. Kungrgu,,,Sta znadi,pribliziti umjetnost Zivotu..,, Filozofija,1959, br.3-4, str.60. 70 Isro, str. 60

- nije puko odrazavanje opstojedeg i danog.t' (A2) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti - jeste ljudski duhovni i praktidki napor; -jeste bai Zivotni i stvaraladki naporl - jeste uvek iznova originalni, samosvojni i nezamenljivi napor. (B l) Umetnost je napor da se Zivot uistinu udini leplim i punim smisla. (F.2) Umetnost je napor da se Zivot iz temelja izmeni. (C) Dakle, da se izmeni na prvom mestu ono stanje (- svet) koje onemogu6uje, spreiava i ne dozvoljava da umetnost bude upravo to proizvorlenje lepseg i humanijeg sveta. U (Al ) i (A2) postoji formulacija umetnost kao umetnost. U (B l) i (B2) kljudnt izrazi str umetnost i Zivot. Prema tome, logidki gledano. bolja je formulacija umetnost kao iivot zaono Sto je autor naumio dainazi formulacijom unrctnost kao umetnost. U (C) postoji interakcija: s jedne strane, umetnost je proizvodenje lepieg i humanijeg sveta; s druge strane, umetnosti onemoguiuju, spredavaju i ne dozvoljavaju da ona bude proizvodenje lepieg i humanijeg sveta. Kratko: s jedne strane. izmena stanja sveta; s druge strane, postojeie stanje sveta. Umetnostreba da udestvuje u izmeni stanja sveta, tj. u revoluciji. Kako umetnost treba da udestvuje u revoluciji? Iz (A1) vidi se 5ta nije tendencija umetnosti. Iz (B1) i (B2) izvedena je logidki bolja formulacija umetnost kao iivot umesto uutetrtosti kao untetnosti.iz (C) dobija se logidki najbolja formulacija ulxetnost kao iznterru sveta. Ona najbolje odgovara revolucionamo mar*sizmu. Untetnost kao umetnost je sama sebi dovoljna i nije 1oj potreban bilo revolucionarni bilo reformistidi marksisam; uop5te, umetnost kao umetnost avtonomna je u odnosu na bilo koji dru5tveni pokret koji bi da menja o svet ili da svet oduva takav kakav ieste. 3 " U nastavku ove formulacije. podsetimo se, Kangrga kaze:.,..jer to o bolje i sistematidnije dini znanost". Nauka. dakle, odrazava opstojeie i dano. Odigledno je da ovaj pojam nauke potiie od Todora Pavlova i njegove teorije odraza. Medutim, Kangrga ga plisvaja polemidki i bez rezerve: i kod njega pojam nauke N podiva na teoriji odraza. Pojam nauke kod Todora Pavlova je primitivan i Sarlatanski; po mom misljenju, kod Kangrge je red o dubokom nerazumevanju pojma nauke. IzliSnoje polemisati s takvim pojmom nauke budu6i daje rei ojednom od glavnih stubova njegovog stanovi5ta F t2l

Kad se pazljivo pogleda ktle ciljeve umetnosr rreba da ostvari, biva jasno zaito je bilo kakva estetika preuzak okvir za takav program izmene sveta. U tom izmenjenom svetu - hoie li biti umetnosti? Nje (e molda biti, ali esrerike - nikako. '6 Do 14. Nekoliko godina kasnije, u radu,,filozofija i umjetr-rost", Kangrgaje konsekventno izveo zakljudak koji. u okviru njegovog gledista, prirodno sledi kad je red o esterici. Tumade6iKanta, Kangrga je zakljudio:,,buduii da je ukus, 5to ovdje znadi odnos prosudivanja ili vrednovanja, jedna entinentno estetiika kategorija, a on kao 5to vidimo nrje produktivna moi. postavlja se pitanje kako ro da onda jedna ovakva neproduktivna moi moze da dokudi, objasni. shvati ili iak odredi ono Sto se produktivno zbiva u um.letnidkom stvaranju i umjetnidkom djelu kao njegovu proizvodu! To je pitanje koje pogada svaki estetidki pristup umjetnosti ili umjetnidkom djelu. Da bi taj pristup ili bolje re6i estetidki odnos spr-am umjetnosti, ako iole pretendira na dokuiivanje biti umjetnidkog ili i samo na njemu primjereno priblizavanje, da bi dakle raj odnos uopie bio mogu6, normalno je pretpostaviti da bi on imao da proizide iz jedne iskt tako produktivne moii, Sto on mealutim nipo5to nr;g,1er zastaje u okviru distog prosuclivarya, gdje je kao takirv i roden. Iz toga proizlazi da je estetidka svijest po svo.loj strukturi bitno neprimjerena umjetnidkom djelu ve6 u svom pristupu njemu, jer je u njemu na djelu jedna produktivna moi odnosno samo stvaralastvo."tt Za ovo mesto bi bila potrebna posebna stud4a ako bismo analizirali kljudne redi (.,ukus",,,produktivna moi'',,.stvarala5tvo",,,estetidki pristup umetnosti",,,estetidka svest") i konsekvence iz tih pojmova. Rekao bih da je prethodni citat veoma telakzae_sze_qezu. Meclutim, s obzirom na temu ovog rada, ne mozemo se upustati '9 u detaljnu analizu slrh kljudnih redi. Obratiiemo paznju samo na o jedan pqam: estetidka svest. >a O Kangrgrno pitanje - protiv Kanta - jeste kako to da neproduktivna moi (ukus) moze da dokudi bit umetnosti. z Estetidka svest - opet protiv Kanta - bitno je neprimerena umetnidkom delu, za- 122 893 '' M. Kangrga,,,Filozofija i urnjetnost", Naie tene,1964 (VIII), br.6. str

kljuduje Kangrga. Na osnovu Marksove nauke (njena bit je u Jedanaestoj tezi o Fojerbahu -.,Filozofi su samo razliditt'l tumadili svet,; stvar je u tome da se on r-zmeni"), on poiemiset't protiu gradanskog,,horizonta misaonosti"'* i Kanta. U tome se, da tako kazemo, nalaziizvor teza o nemoguinosti ne samo estetike nego i marksisttbke estetike. Odnos izmedu umetnosti i filozofije neodrziv je i u obliku jeclne filozofije umetnosti:7j ' on je, prema Kangrgi, rnogui samo u obliku,,uzajamnog stvaraladkog priblil.avanja i proiimanja' jer,,stvaraladko se samo stvaraladkim dodiruje, p?epoznaje i spoznaje"; samo stvaraia5tvo, delo doveka kao biia prakse, kaze Kangrga, po svojoj je autohtonosti i neponov_ijivosti,,u biti nedohvatno za bilo koju naknadnu teorijsku svijest"."' Iste godine kad i Kangrgin rad, objav-ljen je napis Danka Grli6a,,O umjetnidkom pristupu umjetno_sti"". koji pripada istom Stimungu ili najuzoj duhovnoj porodici.'" Izrnedu Kangrginog i Grliievog stanovista ima manje protivrednosti nego sto ih katkad ima u opusu kakvog logidki razbaru5enog mislioca. Nema nauke o lepom - to je utvrdio jo5 Kant. Kangrga radikalizuje to gledi5te na.,naknadnu teorijsku svijest" uop5te, sa zakljudkom da se stvarala5tvu moze pristupiti samo stvaraladki. U tom je duhu Grlii izlolio zamisao umetnidkog pristupa umetnosti, 73 Rudov" Milana Kangrge izuzetno cenim ali se i duboko razlikujem od njegovog stanoviita. On je, u jednu red, sav za to da se revolucionarno prevlacla gradanski svet (ili, prozaidno. da se sruii grailanski svet); mene su, pak, razmisljanje, lektira, hdno i generacijsko iskustvo. te razgovori sa savremenicima naveli da prihvatim sasvim drugo stanoviite: dvrsto sam uvefen u bazi6nu vrednost gradanskog SVEtA, ia M. Kong.gu.,,Marksizam i estetika", Naie tente,l 960, br. 2. str. 205-206. 75 M. Kongrgu,,,Filozofrja i umjetnost", str.902. 16 Isto.str.902.,t' f 77 D. Grlii,,,O umjetnidkom pristupu umjetnosti", Kolo,1961,nova serija, godina II (CXXII). br. I, str. 65 74. 78 Radovi Vanje Sutli6a svakako su dali velikr doprinos konstituisanju te duhovne porodice; n;oj je, u iirokom smislu, pripadao i Danilo Pejovii (vid. njegov esej-predavanje,,umjeinost i estetika" u knjizi Pt'otiv struie, Mladost, Zagreb, I 965. str. 283-302). N o 123

.O ṯ >q z D prihvatajuii tako u potpunosti nedovoljnost estetike u svakom vidu, pa i marksistidkom. Yeza sa marksizmom je saduvana posredstvom teorije alijenacije koja stvarala5tvo vidi kao put ka razotudenlu i slobodi. Grlii u svom radu, izmedu ostalog, razmatranideovu,,um_ jetnidku filozofryu umjetnosti", nastoje6i da,,samo usput,,ukaze na,,zbiljsku vrijednost nekih elemenata onog pristupa umjetnidkom Sto nije,zanrlekao svoj umjetnidki izvor u obradi problema umjetnosti". " Jedna od vrednosti je sledeii uvid:,,opravdanje samog Zivclta kao estetskog fenomena stoga nije spekulativno logidki zuil3ufuk, vei egzistencijalni imperativ opstanka,,.s) Red je o vei formulisanom nadelu da treba Liveti untetnitki,ti. Ztvot prlblilrti umetnosti. Grlii prihvata i Nideovu skeptidnost p."ro v'eclnosti pojurovrte istine jer ona,,svojim apriornim intelektualnim instrumentariiem deformira sve Sto dode pod njenu lupu..; porom,.,ona nikad nije bila niti u principu moze biti adekvatna samom svijetu. njegovbj ontidkoj strukturi, vjednoj igri kozmosa',. 8r Prema Grli6evom mi5ljenju, Nideov,,zanosno umjetnidki pristup umjetnosti" predstavlja podesan horizont za preispitivanje i vrednovanje granica i dometa,,mnogih suvremenih estetika,.. posle Nidea je,.u biti besmisleno i sterilno ono pristupanje umjetniikom koje, zaobilazeii snagu i vrijednost njegova umjetni{ki profetskog entuzijazma,leli priilr fenontenu umjetnosti sa zasiarjelim formulama i instrumentanjem jednog suhoparxog znanstveno empinjskog i pozitivistidko aki'ibijskog umrtvljavanja vjedno i ujedno neponov_ ljivo Zive umjetnosti". Grli6 oseia duboku averziju prema svakoj teoriji i analizi kad je red o umetnosti. Kao i kod Kangrge, o umetnosti mogu legitimno govoriti samo stvaraoci, i to stvaraoci u umetniikom smislu. Na GrLieve emfatidne kritike svakog poku5aja da se racio_ nalno, analitidki ili ne-umetnidki razgovara o umetnosti, moglo bi se jednostavno odgovoriti da Grlidu, u najmanju ruku, neclostaje ljubavi za teoriju i analizu. Jer, pr-e svega, nije tadno da su umetnoiti pristupali teorijski i analitidki samo ne*umetnici (npr. Arisrotel, 7e D. G.lii,,,O umjetnidkom pristup umjetnosri.., srr.70. tu lsro, str.7l. 81 /sro, str.71. 82 Isto,str.J3. l"ta

Kant). Nije te5ko navesti primere velikih umetnika koji su pisali o umetnosti ne-umetnidki, tj. upravo analitidki i teorijski (npr. Leonardo, Gete, Prust, Kandinski, Mondrijan, Stravinski. Paul Klee). Svako od njih je znao gde su granice teorije i analize kad je red o umetnosti. Pa ipak, te granice nisu udinile suvi5nima ni teoriju ni analizu. Posao dobre teorije ili korektne analize nile da sfvttra umetnost, i ona to dobro zna. Ima jedna slika koju Grli6 rado kolisti kad Zeli da ukaze na nemoi teorije i analize:,,zivi se organizant ne moze secirati. secirati se moze samo le5ina. Umrlvimo li svojlm skalpelom osnovne funkcije inclividualnog Zivota nekog umjetnidkog organizma' tada nikakva analizatakva mrtvaca ne moze biti adekvatni nadomjestak za onai iskonski, potresni, primarni, neposredno egzistencualni i u svojoj dozivljajnoj kreaciji indrvidualni pradozivljaj cjelokupnog Zivog bogatstva umj etnidkog."n'' Postoje bar dva tipa odgovora na takav stav. Prvi odgovor, doslovno shvatajuii ono Sto je napisano, moze uzvratiti da nam Grlideve redi, ma koliko emfatibne' takode ne predoiavaju Zivost,,umjetnidkog organizma", pa je, shodno tome' o umetnosti najbolje hiati. Medutim, Danko Gtlil govori i ima, hteo-ne hreo, teoriju o nemoii teorije i analize. Drugi odgovor takocle polazi od dosiovnosti Grli6eve slike. Kljubni izrazi uglliievoj slici su,,umrtviti",,,skalpel",,,ziv umjetn i 6ki organi zam",.,anttliza mrtvaca",.'adekv atni nadomjestak". Prva redenica u citatu moze se tumaditi kao nadelo medicinske nauine prakse, formulisano na osnovu lekarske etike (naime, tehnidki je sasvim tnoguie secirati i Zivi organizam, premda nema nikakve sumnje u to da ie on jednog trenutka zaista postati lesina). Meclutim, kao Sto se zna, medicinska nauka se ni danas ne odride seciranjajer se ponekadiedino seciraniem mole do6i do odredenih saznanja. Takode je poznato iz istorije medicine koliki je napredak ostvaren onog trenutka kad je skinuta zabrana seciranja le5eva u naudne svrhe. Da nije bilo takvih istrazivanja, da li bi se ikad nzvlla anatomija ili bilo koja od medicinskih nauka? Sta bismo uop5te znali o ljudskom organizmu? Sa stanovista prokleacije ljudske vrste, nijedno od tih znanja nije potrebno. dak i da je Grli6 u pravu, tj. da su sve teorije i sva analiza, kad je red o umetnosti, ostale bez ikakvih saznajnih rezultata, ipak -,q N o J 83 /sro. str. 68 llj

odatle ne treba obeshrabrivatr pokuiaje da se istrazujef-enomen umetnostl, ne treba - da se posiuzim izrazom d la Grlli - ubrjati intelektualnu radoznalost. 16. Po svemu sudeii, ni Danko Grlii nrje dao svoju poslecln;u red u estetici u prvom odnosno drugom velikom ciklusu. Neopho<lno je, dakle, opet iz'imnit, uzeti rad've nastale posle 1972. godine. Imam u vidu pre svega knji_eu Za umletm.r/. a u nloj izuzetnu studiju,,o nekim pretpostavkama marksistrdkog shvaian ja moclerne umjetnosti". Za. Zivota je mnogo uradio. I na kraju puta tinjala je evolucila u n;egovim pogledima na marksizam i umetnost. Di je poziveo, ne veru-lem' medutim. da bi doilo i dcl revorucije u nlegovini_eledistima. Mislim da je njegova kr-ajnja radka evolucile upravtionu o,-.lotuur"nn u pomenutoj studiji. On je, u dve redi, bio za to rla se napust i stori ideal sinteze urnetnosti i revolucije (u paru umetnost_revoluct;a problematidna je ova prva jer se u starom idealu nrje podrazumevala moderna umetnost). ida se stvori noyi ideal sinteze umetnosti i revolucije, sa ukljudenom modernom/avangardnom umetnoicu. Tvrdnju, meclutim, treba i obrazloziti. Najbolje je qla damo red Grliiu:,,Mnogi suvremeni teoreridari u.l"tniitogr. pu n.li, u nasoj zemlji, manje ili vise orvoreno. s'itraju dije mar-ksizam zatajio upravo u odnosu spram modernr4 umjetnoiti. Oclmah u podetku Zelim istaknuti svoju remeljnu tezu, koju iu kasnr.ie pokusati ekspliciratr: ako marksizam poistovjetirn. s onim stu," uobidui.nu nazrva marksistibkom estetikom, tada je to u <l0broj mjeri todno, tada je' naime. upravo pristup moclernoj umjetnosti vrlo prauzibih,' pokazao svu neprimjerenosr klasiinih. hip.staziranih kategolija za novije fenomene umjetnii'kog a. Zatoje, rnisrim. potrebrio siosta.(i promijeniti u tradicionalnom aparatu marksistidkog iti. torni;e, ta- A kozvanoga marksistidkog pristupa umjernidkom. i du,. priton-," ne samo X ne negira, nego, Iioviie, afirmira! dakle marksistidkosmisljavanje izvorno,;i;.i;;;;". upravo toga novoga u umjetnostr, u ovom _3 \o-te trenutku svjetske kultrune povijesti imisvoje ilzuzelno 3 i doista epohalno znaden jc..'tu t26 * D. Grne, Zo Lntjetnost,skolska knjiga, Zagreb, 19g3, str. I l.

Evolucija je odigledna: u pedesetim i Sezdesetim godinama njegov je stav prema modernoj umetnosti bio u najmanju ruku ambivalentan (,,najrnorbidniji izljevi u.novim' likovnim sredstvima" koji,.preferiraju ono kako onom ila"tt). U studiji je, pak, rezolutno ta modernu umetnost. dija je suitina u frugmentrr. To je Grlii dobro uodio. Bio je reien da napravi izrnene u tradicionalnom aparatu marksistidkog pristupa umetnidkorrre. Da lije u tome uspeo'l Veliki napor je odigledan: rnedutim, mislim da u tome ipak nije uspeo. i tt-t iz dva osnovna razloga: prvo,fi agmenl je inkompatibilan sa marksistidkom celovitom slikom sveta. Grlii se. naime. nije odreklo revolucionarnog marksistidkog osmisljavanja (njegov termin) ili epistemoloikog maksimalizma (moj termin). Drugo. i dalje je rezcrvisan prema..estetskq umjetnosti" - uz sva priznanja krle joj odaje."'primer Fochta je poudan: pnhvatio je modemu umetnost bez rezervi: ali je zato morao da se odrekne marksistidke estetike ili. preciznije, marksistidkog nazora na umetnost.et Gvozdena logika ne poituje ni Zelje ni psiholog4u. Razumljivo je za5to se Danko Grlii nije mogao odre6r marksizma dak ni kada je u pitanju moderna Lrmetnost: bio je, izmeclu ostalog, pod iznimno velikim isku5enjinra da se odrekne marksizma (Informbiro), nije ga se odrekao. To je samo udvrstilo vezu Grli6a i marksizma. Veliko mu je isku5enje bila i moderna umetnost: nije zauzeo neprijateljski stav prema njoj kao. na primer. Lukad kojije to udinio pre svega iz sistenmtskilt razloga a tek na drugom ili treiem mestu iz razloga ukusa. Grlii je naime Zeleo dzt modernu umetnost ukljudi kao legitiman deo rnarksistidkog projekta: staru sintezu je sa svim poiastima sahrarrio. sanjlo je o novoj. Argumentacija protiv marksistiike estetike kqu su - svako na svoj nadin - izlolih marksisti Danko Grlii. Milan Kan-erga, te. :., Elvin Sinko, pokazuje svu slozenost i duboko protivredje marksistidkog pogleda na svet, osobito marksistidke estetike. Nisu u pitanju, razume se, ni naivne ni trivijalne logidke greske. Oni mark- 8t u nie nost i fikt:.ofija. str. 13 do- "' kr rtrtt.jctrrost. str. t- 2J. c *t N To.1. vrlo dobro uodio Dragan M. Jeremii u razgovoru o Fochtovoj q knjizi UvoduestetikLr'...panetrebani ovuknjigunazivatimarksistidkomestetikom. L Verujem da ni Foht to nije hteo." (Razgovor o Fochtovoj knjizi Uvod u estetiku, Kn.jiievnct kritika, 1972,br. 5 6, str. 3 I.) = c =,ia f o 127

sistikoji podri,avaju marksistidku estetiku mahom to dine iz rwerenja i Zivotnog stava, Danko Grlii i Milan Kangr ga osporavaja je takode z uv e r e nj a, dok je kod treiih - reklo bi se - pre v pitariu pr ob itai no s t a u manjoj meri uverenj e,bez obzira da li se podrzava ili osporava marksistidka estetika. Uostalom, takva su bila vremena. 9 z tu) 128 DuSan Bo5kovii SOME POSSIBILITIES OF DENYING THE MARXIST AESTHETICS Summaty This paper is a part of an integral manuscript. The Dispute on the Marxist Aesthetics and Literarl, Criticisn in serbo-croat periodicals bett'een 1944 ancl 1972. There are two great cycles in the intellectual history of the yugoslav society: age of sacredness and age of seculari4'. The first lasted from the end of 1944 Io 1950 and the second, rvith more or less oscillation, from 1950 to 1972. First of all we should notice that the political history in this age did not follow this classification: it was permanently sacrecl in its nature. The term sacredness was used to denote the activity ofcreating and protecting sacred things: definite persons. some ideas and some institutions are protected from cr.itics and from denial. Secularity mainly comprised ideas only.ln this way disprrtes, among others, on Marxist Aesthetics were initiated. In view of the answer to th6tiuestion 1s rfterz any possibili4, of the Marxist Aesthetics? the basic point of view classiflcation branched logically into two main streams: Marxists and non-marxists. However, the main disputes rvere held practically between the Marxists only. Some of them supported Marxists Aesthetics, especially Socialist Realism, rvhile the others denied the possibility of the Marxist Aesthetics idea. There is a great tradition among the artists themselves of contesting anv Normative Aesthetics; there were special reasons for contesting Socialist Realism - the denial ofthe aesthetic norm which humiliated the artist. In this context. caused by convenient conditions (conflict with the Soviet Union antl the Inform Bureau). contesting of the Normative Aesthetics and Socialist Realism among the aftists themselves and the denial of Marxist Aesthetics was quite natural. The author of this paper emphasises that denying Marxist Aesthetics is in question only and not Marxism in itself. Consequently, it is not contradictio in adjecto if the Marxist tlenf ittg Marxist Aesthetics is differ.entiated as a separate kind of aesthetic opinion. The Marxists themselves defined this point of view in the fifties and developed it further in different ways. Marxist anticapitalist mind hides one feature which is rarely pointed out - the attitude against Modernity. Managed by his anticapitalist mind, the revolutionary Marxism rejected modern political culture, i.e.,,liberalism bourgeois,, and,,parlia-

mentary democracy" and as one of the sources of human alienation rejected also any u,orking division and, in fact, Modern Art, persistently contesting against formalism, decadence and I'art pour I'an.The best achievements of art within the Marxist tradition count on the synthesis between Art and Revolution; art which is indiffelent in relation to revolution is regarded as the one with bad omen. Danko Grlii was by all means one of the Yugoslav Marxists who opposed most to the formality and specialisation. He was the most explicit of all Yugoslav Marxists rvho explained the abolishing aesthetics idea.ln his work he relied on sevelal independent sources: Nietzsche, Heideggel and the third, the most important, Marx and Marxism. In a word. aesthetics is a non--creative approach to the ortistic creation for Grlii. As life in itselfcannot be captured into rational categories. art cannot be approached by aesthetic notions. It is not appropriate to approach art by non-artistic means and that is what aesthetics does, concluded Grlii. Zlatko Posavac replied convincingly to this and similar arguments. First of all, aesthetics does not intend to be art; it does not wish to change anything in art. Irrational could be reached only through rational: notfinterpretotlve inationalism is simply not possible. Milan Kangrga rvas probably the first who emphasized the motto,br-r?8 Life Close to the Art, arguing r,r,ith the socialist realism doctrine and its slogan Bring Art Close to Life. He formulated a principle which will become a leading one in an aesthetic circle:,,life itself must be brought close to art, i.e. it must be raised to the artistic level". Aesthetics consciousness is not lppropriate to a rvork of art. We can approach creation only by creation, concluded Kangrgu. According to Danko Grlii and Milan Kangrga. aesthetics is insufficient in any way, consequently in the Marxist way too. Connection to Marxism was preserved through the theory of alienation. = F >q D ; tl N J lj- 129